Шумадијски блуз

(Бе)смисленост вредносно неутралне политичке науке?

Политичка филозофија — Аутор tarpe @ 13:14

Smisao političke analize nije da sudi i prosuđuje; niti da objasni tko je bio “dobar” a tko “zao” lik, niti tko je kriv a tko zaslužan. Pravo na takve prosudbe ima svaki čitatelj za sebe, i svaki građanin kao građanin. Politički analitičar nema monopol na politička gledanja, niti na shvaćanje morala; posebno ne ako odbacuje monizam, kao što ga ja odbacujem. Politička analiza ima samo jedan cilj: objasniti što se i zašto dogodilo, odnosno, nije dogodilo; ni manje ni više. To se može samo ako autor pokuša razumjeti motive i akcije svih sudionika u političkoj borbi, i ako nastoji pošteno rekonstruirati te motive, a da ne sudi o tome je li moglo biti drukčije i je li taj političar/političarka imao ili nije imao pravo. Instrumenti koje pritom analitičar ima su: dokumenti, sposobnost selekcije, vještina povezivanja, logika prosuđivanja, profesionalno poštenje, osjetljivost za ljudske sudbine, bez obzira slagao se ili ne s likovima iz svoje priče. Pritom autoru samo ostaje da se nada da će i njegovi sugovornici, kritičari i čitatelji postupati isto u odnosu prema njemu, bez obzira slagali se s njim ili ne. Ako netko traži odgovor na pitanja kao što su: tko je kriv ili tko je zaslužan za raspad Jugoslavije; ili čak: tko je više a tko manje kriv/ zaslužan - neće ga naći u ovoj knjizi. Takve odgovore svatko mora za sebe pronaći u sebi samom. Moja je iskrena nada da ova knjiga nudi dovoljno elemenata na temelju kojih će onima koji je pročitaju biti lakše odgovoriti (sebi) na ta pitanja. (str. 22)

Riječ odgovornost ovdje se koristi vrijednosno-neutralno, a ne u smislu krivnja. Kao što će biti objašnjeno u kasnijim sekcijama teksta, autor drži da politički analitičari nemaju monopol na presuđivanje o tome je li neka akcija bila dobra ili loša, nego to moraju ostaviti samim građanima. Oni moraju objasniti što se i zašto se nešto dogodilo, ili nije dogodilo. U tom smislu, pod odgovornošću elite ovdje mislimo samo na činjenicu da su one bile odgovorne za odluke koje su donosile. (fusnota 24, str. 38)

Дејан Јовић, Југославија - држава која је одумрла

 

 



Протестанти телевангелисти

Политичка филозофија — Аутор tarpe @ 13:06

"Окретање Светом писму као једином ауторитету у реформисаној цркви Западне Европе наступило је у време развоја хуманизма, и развило се у време просветитељства, када је једино мерило истинитости неког исказа или појаве постао човечији разум. Због тога је тумачење Библије постало подложно произвољним читањима. Следствено, оно које је логички посматрано било убедљиво стицало је највише следбеника. Угледање на Божије светитеље и учитеље Цркве из првих векова хришћанства потпуно је избрисано, и остало је само „проучавање Библије“ (Bible study) и убедљивост проповедника талентованих за говорништво. Веза са миленијум и по дугом црквеном традицијом намерно је и потпуно избрисана."
 
Светозар Поштић, Протестантизам у САД 
 
Лудилу нема краја! Ово је један од узрока раскола. Протестанти нису хришћани, они су као и Римокатолици јеретици. 
 

Powered by blog.rs