Шумадијски блуз

Позив на крвопролиће или побуна против монопола?

Biti ničim opterećen — Аутор tarpe @ 12:31
 
Преносим текст Само снајпер Србију спашава Марка Ковачевића, који је узбуркао јавност. Речи крвкрвопролиће или крволиптање све се чешће употребљавају у јавним расправама. Најпре Миодраг Зец, потом Кокан Младеновић, сад овај текст. Спрема ли се то нешто што ови људи виде, а ми остали не? Тешке речи! Једни филозофи би рекли да имају јако симболичко значење, а други да имају јако емотивно значење. Овај текст то потврђује. Ово није текст као и сваки други - прочиташ и наставиш даље. Моја прва реакција је била "Ох не, не, не, доста је више насиља", "само не то, не треба се светити",..., на крају је један од закључака био "Чекај мало, па од кад сам се родио живим у свету насиља, и данас живим у таквом свету, данас насиље спроводе они у Савету Европе, они у Скупштини Републике Србије, они у медијима, они у предузећима, они који продају дрогу на улицама, разни мањи или већи центри моћи". Они не спомињу снајпер, али пуцају по нама свакога дана. Тешко је разабрати ко кога и на који начин ту убија. Данас је једна политичка одлука не само позив на насиље, него стварно насиље. Они који седе у бриселским или београдским канцеларијама, спроводе реформе, мумлају о коректности и људским правима, убијају нас колективно од 45-те наовамо. Све нас слуђују...милиони протераних, унесрећених, изгубљених, убијених...и ником ништа. 
 
На крају, да не буде да "нит сам вино, нит сам вода", разумео сам овај текст као побуну против монопола. Не бих је изразио овако као аутор, али верујем да за овакву искреност треба храбрости. У јавним наступима се мора бити опрезан и што је могуће више прецизан, иначе се јавна реч може изврнути и протумачити како коме одговара. Оптужили једном давно извесног Ратка Дмитровића за ратно хушкање. Он човек само бележио шта се догађа и објављивао. И данас носи епитет ратног хушкача, премда нико не уме да објасни зашто га тако назива. Прочитах пре пар дана на његовом твитер налогу следеће: "Говорили сте да ме је Милошевић довео да лажем. А да ли сам лагао? На жалост, нисам. Убијали су их као псе. Само у Сиску убијено их је 500. Међу првима сам објавио податак да је у Госпићу, у граду, убијено 140. Срба...Ако је истина некога навела да изгради став, промени мишљење, оде у рат...шта ја имам с тим. Значи ли да је требало да ћутим?" Ратко Дмитровић и данас говори и пише онако како је писао пре 25. година. Не боји се да каже то што мисли, нико му не плаћа и не наређује шта да објави. Зато што за све што је написао има доказе и аргументе, а то су најјача оружја. Фондови, моћ, утицаји, новац, држ не дај, све то буде и прође, све пада у воду пред истином.
 
Шта ви мислите о наведеном тексту? 

Чега се сећамо када се сетимо Петог октобра?

Подсећања — Аутор tarpe @ 12:01

 
Да ли смо добили више слободе, права и демократије након петооктобарских промена?
 
 
Двојица главних актера тог "догађаја" - Милошевић и Ђинђић - убијени су од стране поменутих центара моћи. Првог су власти ДОС-а предале Хашком трибуналу, како би му се судило за распад СФРЈ. У тамници међународног суда је преминуо, неки кажу да је убијен. Другог су, уверен сам у то, убиле стране обавештајне службе када је у пролеће 2003. године покренуо процес решавања проблема око КиМ? У свом последњем интервјуу, Зоран Ђинђић је рекао много ствари које су ме изненадиле, нисам очекивао да он то може да мисли, а камоли да јавно каже. У међувремену сам сазнао да је управо Зоран Ђинђић предложио Ратка Дмитровића за министра информисања, и још много тога...управо читам књигу У туђем веку од Добрице Ћосића. У једном делу књиге, аутор описује да га је Зоран Ђинђић позвао 14. децембра 2002. године и замолио да разговарају, тражио савете у вези реформе државе и случаја КиМ...а данас нам разни социјалисти и демократе праве митове од Милошевића и Ђинђића. 

Гордић Петар, 05/10/2015

Powered by blog.rs