Шумадијски блуз

Меморандум, коначно

Политичка филозофија — Аутор tarpe @ 09:11

Не знам каква је тачна процедура и детаљна формулација, али правило је да се у науци нечији значај и утицај вреднију према цитираности његових дела. Иако то не мора бити увек и сасвим тачно, претпоставимо да у неким случајевима заиста јесте тако. Ако то правило применимо на медије, онда би оно могло да гласи - важност неког текста расте када расте број сајтова и портала који га преносе, а потом и од броја јавних реакција које текст изазове. Овај критеријум не говори ништа о квалитету самог текста, већ о важности теме о којој аутор пише. Судећи према њему, "Меморандум, коначно" Ратка Дмитровића је веома важан и пренећу га овде у целости.

«Описао сам овај случај неколико пута, али неће сметати ни на овом месту. Дакле, негде у касну зиму 1990. године, седим у ресторану „Корнати“, централни део Загреба, и са још тројицом сабеседника бистримо политику. Време је то кад Хрватска чека изборе, основане су већ ХСЛС и Хрватска демократска заједница, сви познати хрватски националисти сели су у прве редове, дефилују екранима и листовима дневне и периодичне штампе, Католичка црква отворила врата мрачних одаја и отуда пустила на светло дана авети које је увек знала, и данас зна, да користи у работама натопљеним крвљу, окађеним димом спаљених кућа.

Један од саговорника био је професор Загребачког свеучилиштва. Уз све друго, расправљамо и о Меморандуму САНУ. Онда, као и данас, тај документ се у Хрватској узимао као крунски доказ о постојању плана стварања велике Србије. Меморандум је доспео у образложења готово свих пресуда Србима у Хагу, он отвара и затвара сваку причу о српској кривици за распад Југославије.

У једном тренутку окренем се једном од саговорника и упитам: Да ли сте прочитали Меморандум. Па, то је познато, преносе новине, то сви знају – замуцкује он. Ја сам га прочитао, целог и врло пажљиво – јавио се онај професор. Добро, ако је тако, кажем му, онда вас молим да будете искрени и наведете шта тамо није тачно, шта не одговара истини? Мање-више, све је тачно, вели он, али ви Срби, млади господине, не схватате да ми Хрвати нећемо да живимо у Југославији која би била другачија од оне направљене након рата и потврђене уставом из 1974. године. Другим речима, Србија стално мора да буде у мат позицији, са две аутономне покрајине, питам га. Па…, отприлике тако, одговара професор.

До првих парламентарних избора није нас делило више од два месеца и сви смо знали да ХДЗ убедљиво побеђује. Један од точкова кампање ХДЗ-а, и њему припадајућих снага, био је Меморандум. Не може да се докаже, али не верујем да је Меморандум у Хрватској до данашњих дана прочитало више од педесетак људи.

Меморандум САНУ, савршена дијагноза неодрживог дубоко антисрпског уставног, друштвеног и политичког стања у Титовој Југославији, пуне три деценије држи у месту Српску академију наука и уметности, сабија је, ништи и црним печатом проказује као лабораторију зла. У великој мери захваљујући необјашњивом, густом и упорном ћутању саме Академије. Ових дана нови председник САНУ, Владимир Костић, кренуо је са радовима на демонтажи те одвратне конструкције изнад сводова најзначајније српске институције науке и уметности. Успе ли у овоме што је започео, ништа друго не мора да уради, колико год да остане на челу САНУ.»

Извор: Вечерње новости, Београд, 16/09/2016


Powered by blog.rs