Шумадијски блуз

Дође ми да умрем од короне

Sounds of perseverance — Аутор tarpe @ 23:02
 
Блокирао сам га! Пријатеља! Никада му нећу опростити једну реченицу. Блокирао сам човека, али проблем није нестао.

Слушао сам доктора Кона.

И Васила Хаџиманова. И саундтрак за Декалог. Колико музика оживљава филм.

У праву је овај пријатељ што сам га блокирао. Он се разуме у музику, само је надмен за тројицу.

Слушао сам Малерову Другу симфонију. Амстердам, 68, диригује Бернард Хајтинк. Некад сам мислио да су диригенти небитни.

Читао сам Хандкеа! Мрзим Хандкеа, али читање Хандкеа очовечује.

Због тога волим Хандкеа. Пише о неким пертлама, ветру...и не знам чему све не као о најбитнијим стварима на свету. И мрзим га док га читам, али волим га јер подстиче да мислим.  

Тешко је бити искрен.

Дневна доза туге се повећава.

Гледао сам Игру престола. И она очовечује, иако се од тога не постаје човек.

И даље сам гост у култури.

Како јако притиска самоћа, скоро па ми је смрскала срце.

Дође ми да умрем од короне.

Андрић је бежао од својих немира – сетих се реченице Марка Делића са једног предавања садашњег владике Давида.

И сетих се Андрићевог знака поред пута „Светити се животу заборавом.“

Морам научити да заборавим. И даље желим да умрем од короне.



Сусрет са смрћу

Sounds of perseverance — Аутор tarpe @ 22:40

 
На лицу сијале су сузе
крваве и насмејане
није препознао свој глас
није препознао своје лице
није се сећао ничег више
осим замаха убице
осим задаха улице
коју је грлио

Милост и човекољубље.
Нема човека ако нема Христа.
Човек је црв, прах, смрад.
Грех.
Кога да моли ако не верује.
А не верује.
 
Загледан у живот гледам како задовољно умире вољена жена.
 
(Каква је то слобода ако ћеш сто посто умрети!)*
 
 
(*) игуман Рафаило Бољевић 

 
 

Powered by blog.rs