Шумадијски блуз

Сусрет са смрћу

Sounds of perseverance — Аутор tarpe @ 22:40

 
На лицу сијале су сузе
крваве и насмејане
није препознао свој глас
није препознао своје лице
није се сећао ничег више
осим замаха убице
осим задаха улице
коју је грлио

Милост и човекољубље.
Нема човека ако нема Христа.
Човек је црв, прах, смрад.
Грех.
Кога да моли ако не верује.
А не верује.
 
Загледан у живот гледам како задовољно умире вољена жена.
 
(Каква је то слобода ако ћеш сто посто умрети!)*
 
 
(*) игуман Рафаило Бољевић 

 
 

Никола Врањковић - Православац, а да то ни не зна

Sounds of perseverance — Аутор tarpe @ 20:16

 
 
ЗАДРЖИ СВОЈ ДАХ

U snove dodao sam boje

sad se lepše vidi

i manje razume sve

 

U oči pogledao tvoje

tvoja borba jede 

samo tvoje vreme

 

Kad skupiš nekoliko reči grubih

pa ih glasom raseješ k’o seme

 

Kod tebe

isti pogled ista priča

svako čudo za tri dana svene

 

Hajde,

uzmi me i prestani da vitlaš sa tim lasom oko mene

Oko mene

brda i doline

da se vodom lečim žedan sam tišine

 

Zadrži svoj dah

zažmuri u mrak

nemoj snagu svoju bacati uz put

Zadrži svoj dah

bez nade i straha nema pobeda

 

A gore

lete avioni lete duše lete oblaci i sećanja

I ljubav,

mi k’o njene senke

mi smo uvek iza ili ispred nje

što blede,

veruju i slave podignuta cela i pognute glave

 
 
 
 
 

Powered by blog.rs