Срамотни аргументи о црногорском (титогорском) језику (16.03.2025.)
Недавно је Љубо Филиповић написао колумну под називом “Ś”, назвавши то слово симболом отпора и црногорског идентитета. [1] То је још један у низу спинова титогорских идеолога у погледу идентитета. Они су украли категорију “црногорство” и сада је испуњавају садржајима које већина људи који се идентификују са црногорством не подржава. Али временом се људи привикавају, на ту карту они играју. Већина људи у Црној Гори не пише то слово, иако одређени број речи изговара са тим гласом. Многи од нас који нисмо из Црне Горе такође изговарамо речи са тим гласом, али га не записујемо. Изговарање тог гласа није посебност, па су титогорски идеолози морали да подигну лествицу и измисле два нова слова. Симбола посебности титогорске нације.
Да пренесем део расправе коментатора испод Филиповићевог текста:
- И мој деда је говорио тако па није Црногорац, нема ту ништа што је само ваше, а да није и наше
- Проблем је што ви присвајате наше, а нама ваше није потребно јер није наше
- Људи у Херцеговини, Крајини, југозападној Србији говоре на тај начин, нема ту ничег посебно црногорског
- То је зато што су људи из тих крајева поријеклом Црногорци
- Отац Рафаило (биће поменут у тексту) је 90-их био либерал, замонашио се око 2005, али у њему чучи стари Либерал, кад тад ће се вратити свом поријеклу и бити опет Црногорац
У ових пар редака добро се види колико су питања идентитета суштинска и важна сваком човеку, а истовремено неразрешива и тешка, воде у тензије и разилажења.
Љубомир Филиповић и многи други пласирају тезу да је слово Ś одраз посебности Црногораца и да су прави Црногорци само они који пишу тим словом. То што већина Црногораца не пише тим словом, последица је пропаганде и лоших утицаја великосрпског национализма. Временом ће они почети да пишу онако како треба, утераће их црногорски идеолози у тор као и по многим другим питањима. Оно што је важно, према Филиповићу, а ту он следи Аднана Чиргића, јесте то да сви у Црној Гори говоре црногорским језиком, чак и они који то негирају. Доказ да говоре црногорским је то да изговарају глас Ś.
Титогорским идеолозима није битно како се ко изјашњава у погледу језика, они тврде да већина људи у ЦГ говори црногорским језиком, како год га именовали. Није битно што се преко 40% грађана ЦГ изјаснило да говори српским језиком, јер они не знају којим језиком говоре, изманипулисани су. Није битно шта неко сматра којим језиком говори, он то не зна и не може да зна, идеолози ће да му објасне којим језиком збори. Када чујете аргументе за такве тврдње, помислићете да се ради о скривеној камери.
Љубомир Филиповић у наведеној колумни тврди да игуман Рафаило Бољевић из манастира Подмаине говори чистим црногорским језиком. Филиповић сматра да се клипови са Рафаилом титлују, не само да би се придобила пажња гледалаца друштвених мрежа, него да би се Рафаило превео на српски језик екавског наријечја. Дакле, Рафаила који говори српским језиком ијекавског наречја треба преводити на српски језик екавског наречја. Не знам шта је Филиповићева поента - или Срби прикривају Рафаилов црногорски језик и посрбљавају га или Срби не разумеју шта Рафаило прича без превода. Не зна се шта је веће лудило.
Председник НВО Црногорски због Божидар Јаредић сматра да Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Момо Копривица говоре чистим црногорским језиком, али да то неће да признају. [2] Аргумент у прилог тој тврдњи је скандалозан. Мандић говори црногорским језиком јер употребљава ијекавицу и говори ђед, а не деда!!! Какви су им аргументи, такав им је и језик.
Бобан Батрићевић, професор историје са Цетиња, у једном кратком тексту пише:
“Намеће се питање зашто се толико проћерује црногорска јотација? Одговор је врло једноставан - зато што је она стуб црногорскога идентитета.
Ево врло пластичнога примјера. Ако напишете ријечи типа: ĐED, ŚEKIRA, PROĆERATI ili IŹEDEN, врло је јасно да се ради о црногорскоме. Уколико напишете DJED, SJEKIRA, PROTJERATI ili IZJEDEN, нећете знати ради ли се о српскоме, босанскоме или хрватскоме језику. Е овима нашима грантопрежима, разрјеђивачима, помиритељима и објективцима из РТЦГ који глуме некакву надљудскост кад дигну нос и нагласе оно нејотовано, е таквима изгледа баш највише смета што та јотација не може бит српска. И зато су изгледа одлучили да оне новинаре који чувају и афирмишу црногорски језик и његову јотовану варијанту опомену да то више не чине.” [3]
Подла стратегија цетињских лингвиста уводи некакву црногорску јотацију. Батрићевић зна оно што Јаредић не зна, а то је да ијекавица и ђед не могу бити изрази титогорске посебности, потом да глас Ś није израз титогорске посебности, већ се морају увести нова слова да би се та посебност извела на чистац и устоличила као недвосмислено јасно титогорство. Па су онда помешали ĐED и ŚEKIRA и онда је то нека наука, научни допринос лингвистици.
Аднан Чиргић, професор монтенегристике са Цетиња, изјавио је следеће:
“Што се тиче језика који се у Црној Гори изворно говоре, наука познаје само два. То су црногорски језик, којим фактички говори већина становништва у Црној Гори - без обзира на то како га именују јер национални самоисказ овђе нема одраза у језику, и албански језик као језик албанске аутохтоне мањине у Црној Гори. Што се тиче уставне дефиниције језика, она је у Црној Гори флексибилнија од иједне друге државе на Балкану и није заснована на научним но на политичким фактима.” [4]
За крај, да остане забележен горак укус од слушања емисије Укрштене ријечи, где се троје титогорских новинара прописно обрукало у првих пола сата. На питање да ли је легитимно поставити захтев о статусу српског језика, јер се већина грађана ЦГ изјаснила да говори српским језиком, они су пенили и увијали, али ништа смислено нису рекли, осим што су изразили своју нетрпељивост према свему српском.[5]
Све им се свело на срамотни позив - знате процедуру за измену Устава, пробајте да то спроведете у дело. А то значи подршку 2/3 посланика у Скупштини Црне Горе и обавезан референдум о наведеном питању. Све је то лепо пројектовао Ранко Кривокапић. Власт ће се у будућности сигурно сменити, али однос снага је такав да ће друга страна тешко променити наметнута идентитетска решења.
Извори:
[1] https://www.cdm.me/kolumne/s-3/
[3] https://www.antenam.net/stav/273779-botovanje-ili-jotovanje-rtcg-botovanje
[5] https://www.youtube.com/watch?v=u7L-2qQCO6w