Шумадијски блуз

Kont i nastanak sociologije

Политичка филозофија — Аутор tarpe @ 13:35

Evropa ranih tridesetih godina 19. veka ga je pozdravljala. Dvadeset godina kasnije, tog Francuza su ismevali i nazivali ludom. Šta se još može reći o čoveku koji se proglasio „velikim sveštenikom čovečanstva“ za gomilu radnika i trećerazrednih intelektualaca. Kao osnivač nove „univerzalne religije“ slao je poruke svojim sledbenicima, slično kao papa katolicima; zapravo, čak je i samom papi slao pisma. Poslednji tom njegovih čuvenih spisa, koji su ga proslavili 1830. godine, nije zavredio ni jedan jedini pregled u francuskoj štampi 1842. godine. Plaćao je cenu jer je bio arogantan, grub i neprijatan. U odbrambenom stavu je ostao do kraja, čak je izjavio da će se podvrgnuti „mentalnoj higijeni“ i da neće čitati dela ljudi koje je smatrao intelektualno inferiornijim od sebe. Ko je bio ovaj nesrećni čovek? Bio je to zvanični osnivač sociologije - Ogist Kont.

Kont je, pak, radije upotrebljavao termin društvena fizika da bi označio sociologiju, jer se u ranom 19. veku termin „fizika“ koristio za označavanje proučavanja „prirode pojava“. Time što je reči „fizika“ pridodao određenje„društvena“ Kont je izrazio svoju nameru da proučava prirodu društvenog univerzuma. Nažalost, ovu frazu su već upotrebljavali belgijski statističari, pa je Kont morao da napravi grčko-latinsku kovanicu - sociologija. On je očevidno mrzeo termin „sociologija“, ali je bio prinuđen da ga koristi. Šta možemo kazati o mahnitom čoveku, osnivaču discipline što nosi naziv koji je on sam smislio i nerado koristio? U mladosti, Ogist Kont je bio sjajan naučnik, ali su ga emocionalni problemi savladali u poznijim godinama. Još kao vrlo mlad napravio je veliki prodor propagiranjem učenja koje je nazvao pozitivizam, tj. naučno proučavanje društva. Kont je smatrao da je došlo vreme da se pojavi poslednja, a za njega i najveća, nauka: sociologija. On je izložio svoju zamisao naučne sociologije i dao racionalno obrazloženje sociologije u jednom neprijateljskom intelektualnom okruženju i vremenu.

 
Početak knjige Sociologija Džonatana Tarnera (Mediterran publishing, Novi Sad/Beograd, 2009, str. 31)

 
Gordić Petar, filozof, 21/05/2017
 
 
 
 
 

Џез и педагогија

Filozofija obrazovanja — Аутор tarpe @ 13:21

И пре него што сам прочитао интервју са Андреом Тофанелијем, одмах ми је "пао на памет" филм Ритам лудила. Од када сам га погледао, то ми је једна од првих асоцијација на џез музику. Филм је прича о младом џез бубњару и његовом необичном (неки би рекли лудом) професору. Овај пасус/одговор из интервјуа о вези извођења уметности (свирања) и преношења умећа (подучавања, педагогије) ме одушевио:

"Велики део Ваше каријере посвећен је педагошком раду. Колико је то важно и за Ваш лични и уметнички развој? Из искуства рада са младим уметницима, како видите будућност џеза у 21. веку?

Андреа Тофанели: Подучавање студената и професоре чини бољим извођачима, то је сигурно! Обожавам да предајем, посебно када могу да искористим лично искуство како бих помогао трубачима да превазиђу одређене проблеме у свом свирању. Мој отац Дино ме је научио да је преношење искуства младима, у свим сегментима живота, важно завештање за будућност. Волим да разговарам са мојим студентима, покушавајући да разумем не само њихове проблеме са музиком и техником свирања, већ и њихове личне проблеме, њихове карактере и начин на који размишљају. Јер, све је повезано када разговарамо о музици и свирању инструмента. Не волим сувопаран начин предавања. Понекад професори само покушавају да „продају“ нешто што знају, не марећи заправо да пруже студентима потпуну психолошку, техничку и моралну подршку, која ће им бити од користи читавог живота."
 
Браво Тофанели! Надам се да ти је и музицирање у духу изреченог. Страсно, обухватно, животно, енергично и "моћно"! Јер "све је повезано када разговарамо о..."
 
Петар Гордић, филозоф, 19/05/2017 
 
 
 

Powered by blog.rs