Чернобиљ
Хоминтерна и гејстапо (В. Димитријевића)
Упоришта (Милоша Ковића)
Поенте (Епископа Давида)
Хришћанска философија (Светог Јована Кронштатског)
Једна нова рационалност (Габријела Марсела)
Додај коментар |
0 Трекбекови
Православљем против наопаке власти
После Вучића (Андреј Фајгељ)
Кловнократија (Чворовић/Димитријевић)
Хришћанство и модернизам (Рафаил Карелин)
Размишљања, запажања и гноме... (Епископа др Давида Перовића)
Били за или против власти ми смо за власт, на власти и њеним вредностима смо одрасли. А вредности власти су и вредности опозиције, политика је по себи била зло и овде је то тако деценијама. Само нас Православље може спасити, преобразити, спасити и од власти и од опозиције и од нас самих. Сви смо ми на речима хришћани, а кад треба то живети, онда смо "танки". Фарисеји. Лицемери. Систем испред човека! Важан је и систем, али човек мора бити начело. Сваки човек!
У мени се све опире и све подржава ове редове:
"За Вучића, за нас, за сваког човека пре Богом, до
последњег даха има наде. И та нада, понављамо, води
кроз покајање. Зато је овај текст позив на покајање и
преумљење. И Вучића, али и оних који су га писали. Јер,
како је рекао Достојевски, сви смо криви за све. Да смо
ми, као личности и као народ, бољи, све би било боље.
И Бог би слао кнеза Лазара и Карађорђа, а не Вучића.
Јер, како је записао Свети Анастасије Синаит у свом делу „О недостојним властодршцима”: „Бог у Свом Закону каже: „Даћу вам пастире по срцу вашем” (Јер.3,1). Из
овога је очигледно да су властодршци, који су достојни
части коју носе, од Самога Бога уведени у своје звање.
Други пак властодршци, који су недостојни свога звања, уводе се у њих по Божијем допуштењу, или по Његовој светој вољи због недостојности народа над којим
владају. /.../ Када је Фока Тиранин постао цар и када је
уз помоћ свог првог министра отпочео са крвопролићима, живео је у Константинопољу неки монах, човек
светог живота и велике синовске храбрости пред Богом. Из једноставности своје душе, он се овако молио
Богу: „Господе, Господе, зашто си нам дао оваквог цара?” Како је у многе дане понављао исто ово питање,
удостојио се Божијег одговора: „Зато што нисам могао
да нађем другог горег од овог.”
Хришћанин, уосталом, по речи Николаја Берђајева, не живи као тужилац, него као оптужени. Надамо се
да ће читалац ову нашу ограду разумети."
Кловнократија, страница 49.
Додај коментар |
0 Трекбекови