Шумадијски блуз

Посрбљени или расрбљени конвертити

Biti ničim opterećen — Аутор tarpe @ 12:26

Антисрпски лекс специјалис
Динићев "бед аргјумент" о ЦГ
Вековне правне чињенице 
Професионални расни левичар!
Косовски завет - српска верзија Новог завета 
Космет није на дневном реду
 

Запис из мртвог дома*

Biti ničim opterećen — Аутор tarpe @ 18:12

Необични злочини обичних усташа
Бошњачки шовинизам
Проалбански говори Туцовића и Вучића
За све је крив Ђорђе Вукадиновић
Жене срећније без деце и бурме
Декларација о помирењу Срба и Албанаца
 

Некад сам волео мистичне, тамне и мрачне уметничке пројекте. Младост, карактер, време - све помало! Бунт, отпор и жеља за слободом – природне реакције младих људи који траже свој пут. Пут у аутентично, особено, јединствено.

У том духу освајања слободе/ослобађања, почео сам да читам драму Илустрована енциклопедија нестајања, наслов ме привукао, али нисам могао ... хајде што не могу да разумем скицу за неки мост, неко струјно коло, програмирану апликацију, како се рачуна бруто друштвени производ и сличне ствари, то ни не треба да разумем, али једну награђену драму ... не само да не могу да разумем него не могу ни да је прочитам, покушавам али не видим смисао сваке наредне реченице, дијалога ... или нешто није у реду са мном, или са њом, или са жиријем, или са образовањем ... некад је то била општа култура, данас се то изгледа пише само за одабране или за специјалисте ... чему такве ствари служе, каква им је сврха, шта показују, коме се обраћају, чему нас уче ... говоре ли нам ишта о природи човека, света, уметности, лепоте, смисла, постојања, добра ... Нисам стручњак да оцењујем квалитет било чега, Хадерсфилд је тешко дело, али је уметничко дело, а шта су уметнички домети Илустроване енциклопедије нестајања – волео бих да знам? Ипак треба бити поштен па рећи да то није дело опште културе, да је то нешто што пробија границе и преиспитује како неки садржај тако и саму уметност. Али није боље ни са популарнијим и мејнстрим садржајима.

Је ли уметност ту да констатује или да критикује свет или неко стање, појаву, догађај, поступак, процес? Живимо ли у свету који не разумемо, који све мање разумемо јер је «брутално комплексан» и коначно – треба ли разумети свет у којем живиш да би добро живео. Зашто једноставно не живети без потребе да свет разумеш. Може ли се добро живети без разумевања.

Данас ми није јасно чему служе таква дела као што су спотови Тоол-а, инсталације Демијена Хирста, Фон Триров Антихрист или слике Радована Хиршла. Неке форме психоделичне уметности могу да «сварим» (Роџера Вотерса, на пример), али ове «луднице од уметничких пројеката» никако не могу. Да ли је то уметност и чему то нешто служи, да ли нам нешто говори, поручује, усмерава нас. Не конзумирамо ми то нешто, него оно изгледа гута нас – као и све друго данас. Просто нас прождире. Као капитал или успех или титуле или функције или ко зна шта. Нити разумем, нити то желим. А опет ме нешто копка!

 

*по књизи Достојевског
 
 
 

Powered by blog.rs