Шумадијски блуз

Појмовни бродоломи на РТС-у

Увод у филозофију — Аутор tarpe @ 00:17

Гилберт Рајл, британски филозоф који је радио на Оксфорду половином прошлог века, понудио је једно интересантно објашњење филозофије. Сматрао је да је филозофија појмовна географија или картографија. Филозофи, дакле, праве/цртају појмовне мапе, трудећи се да прецизирају значења појмова (посебно оних "тешких" и "неухватљивих" какав је и сам појам филозофије) и одреде односе између њих. Појмовне мапе нам помажу да се оријентишемо у свету језика на сличан начин као што нам географске карте (али и друге врсте мапа) помажу да се просторно снађемо.

Нешто опширније о овоме може се прочитати у тексту "Аналитичка филозофија"од Питера Стросна, такође једног британског оксфордског филозофа. Појмовно мапирање је један добар начин да се приступи филозофији и филозофским проблемима, али и разумевању уопште. Познат је и један метод учења – цртање мапа током учења (мапе ума). Мапирање нам помаже да избегнемо појмовни бродолом – то је метафора коју користи Стросн, позивајући се на Рајла.

Овај метод би добро дошао учесницима емисије Да Можда Не (18/05/17, РТС 1) у којој је тема била петиција о изучавању Дарвинове теорије еволуције. Биолог, филолог верник, бивши муфтија/сада политичар, филозоф и свезнајућа некултурна новинарка. Шта су све ти људи напричали?!! Махом веома крута и уска, односно парцијална разумевања науке, вере, филозофије, методологије, теорије, објашњавања, политике...слушао сам овакве кафанске расправе, али ово сам слушао на националном медијском сервису (јадног ли и чудног назива институције) од учених људи. Није ни чудо што нису нашли неко решење, неку тачку слагања – ти људи се ни око чега не слажу! 

И екс муфтија је машио, али је, по мом суду, победио. Не кажем да се у потпуности слажем са њим, али честитам му на храбрости и оштроумности.

Гордић Петар, мастер професор филозофије, 27/05/17
 
 

Skica za demo čas na temu iz logike

Увод у филозофију — Аутор tarpe @ 23:08

 
Tema: Predmet logike: forma i sadržaj, ispravnost i istinitost mišljenja. Etički izazovi upotrebe logike u svakodnevnom životu. Vrlo dobra i inspirativna, ali preopširna tema. Evo moje skice za taj 20 - minutni čas. Na kraju, presudila je ipak improvizacija.
 
Četiri kratke celine:
 
1) Logika i pedagogija
2) Uopšte o logici
3) Klasična i savremena logika
4) Logika i etika
 
Logika i pedagogija: Lični utisak - veliki procenat studenata filozofije upisuje filozofiju da bi pobegli od matematike. Savremena logika je u znatnoj meri matematička. To stanje je posledica pedagoškog nemara, koji se u polju logike ogleda na dva načina. Prvo, neadekvatan program tog predmeta u okviru predrasude o postojanju važnih i nebitnih predmeta (važni su matematika, informatika i jezici, nevažni su likovno, muzičko i logika, filozofija, sociologija). Drugo, loša predavanja (veliki broj nastavnika uopšte (ali i logike pojedinačno posmatrano), od osnovnog do univerzitetskog nivoa nema elementarna pedagoška znanja ni svest o tome šta je njihov posao). Pedagoški nemar se leči Rusoovim načelom – predmet predavanja se prilagođava auditorijumu, sa ciljem razumevanja tog predmeta. Logika pomaže kod koncipiranja izlaganja, predavanja, i sl. Obavezno obratiti pažnju na sadržaj nekog dela, poglavlja, predavanja, izlaganja. Sadržaj odražava strukturu, koja mora imati nekakav logički sled, tok…to olakšava razumevanje materije (predmeta).
Analogija lekar opšte prakse/lekar specijalista – logičari i filozofi u ulozi lekara opšte prakse (sprečavaju pojavu anomalija u mišljenju i jeziku, doprinose poboljšanju intelektualne klime). Djujijeva definicija filozofije kao “integrativnog medijuma koji povezuje naučni, kulturni i socijalni razvoj čovekov”.

Uopšte o logici: Definicije znaju biti nezgodne, ali nekada se mora početi od definicija. Logika je filozofska (dakle, normativna) disciplina čiji je predmet ispravno mišljenja. Odnos mišljenja i jezika. Mišljenje ima formu i sadržaj. Oba aspekta su važna, ali se logika bavi samo formama mišljenja. Forme se odnose na ono što se formira – složeni iskazi (sudovi), dokazi, argument, zaključivanja. Ispravnost, odnosno valjanost, se odnosi upravo na forme mišljenja. Logika traga za valjanim formama mišljenja (u opštoj je upotrebi izraz logička pravila). Važan aspekt formi su simboli. Simbolizacija je u klasičnoj logici bila povezana sa zdravim razumom i apstrakcijom, u savremenoj sa matematikom i teorijom skupova. Sadržaji mogu biti različiti, ali moraju zadovoljiti forme.

Analogija sa sokovnikom (kalup/nož/sečivo je forma, voće je sadržaj, sokovi su saznanja). 

Klasična i savremena logika: Taj prelaz sam pokušao da objasnim kroz jednu bitnu promenu koja se tiče forme iskaza. Primer - “Sokrat je čovek”
 
Klasična varijanta S je P (gramatička forma)
“Sokrat “– subjekat (S) – ime koje referira na objekt ili klasu (skup)
“(je) čovek” – predikat (P) – pokriva osobine, atrubite, kvalitete

Savremena varijanta P (s) (matematička forma)
“(je) čovek”/biti čovek” (P) – funkcija
“Sokrat” (s) – argument/varijabla
“tačno/istinito”  (T) – vrednost  f-je

Logika i etika: Ovo je vrlo široko pitanje. Ne mogu učenicima pričati o Heru, Muru i Stivensonu. Te teme imaju veze sa praksom i svakodnevnim životom, ali su ipak primarno teorijske. Ima nekoliko tema koje sam izdvojio:

1. Nije uvek dobro pozivati se na logiku. Logičke analize su korisne ali imaju svoje mesto i granice. 
2. Pomenuti neke poznate i opšteprisutne logičke greške.
3. Logika je važna oblast, ali nije dovoljna za ispravno mišljenje. Ona se ne bavi ciljevima, jer oni nisu u domenu formi mišljenja. Ciljevi su u domenu sadržaja i njih određuje (između ostalog) etika.
4. Predrasude, predubeđenja, stereotipi
5. Retorika, populizam, demagogija
6. Savremene debate o kloniranju, eutanaziji, homoseksualizmu, abortusu, kibernetici, genetskom inženjeringu
7. “Black mirror”, “Death note”

Petar Gordić, diplomirani inženjer filozofijeSmile
 
 
 

Powered by blog.rs