Шумадијски блуз

Дође ми да умрем од короне

Sounds of perseverance — Аутор tarpe @ 23:02
 
Блокирао сам га! Пријатеља! Никада му нећу опростити једну реченицу. Блокирао сам човека, али проблем није нестао.

Слушао сам доктора Кона.

И Васила Хаџиманова. И саундтрак за Декалог. Колико музика оживљава филм.

У праву је овај пријатељ што сам га блокирао. Он се разуме у музику, само је надмен за тројицу.

Слушао сам Малерову Другу симфонију. Амстердам, 68, диригује Бернард Хајтинк. Некад сам мислио да су диригенти небитни.

Читао сам Хандкеа! Мрзим Хандкеа, али читање Хандкеа очовечује.

Због тога волим Хандкеа. Пише о неким пертлама, ветру...и не знам чему све не као о најбитнијим стварима на свету. И мрзим га док га читам, али волим га јер подстиче да мислим.  

Тешко је бити искрен.

Дневна доза туге се повећава.

Гледао сам Игру престола. И она очовечује, иако се од тога не постаје човек.

И даље сам гост у култури.

Како јако притиска самоћа, скоро па ми је смрскала срце.

Дође ми да умрем од короне.

Андрић је бежао од својих немира – сетих се реченице Марка Делића са једног предавања садашњег владике Давида.

И сетих се Андрићевог знака поред пута „Светити се животу заборавом.“

Морам научити да заборавим. И даље желим да умрем од короне.



Да ли постоје ствари које не постоје?*

Домаћи задатак — Аутор tarpe @ 13:05

 

Пре неколико година сам текстом „У одбрану европског истока“(1) одговорио на памфлет Алексеја Кишјухаса „Права страна зида“(2). Аутор је ту, а ту тезу годинама провлачи кроз многе своје текстове и интервјуе, бранио становиште да смо ми као држава и народ (Србија и Срби) изабрали погрешну страну Гвоздене завесе, која је наставила да постоји и након рушења Берлинског зида. Када смо бирали Запад – прошли смо добро, када смо бирали Исток – као «боси по трњу»! Запад је слобода и напредак, Исток је ропство и назадовање. Покушао сам да ту Кишјухасову црно-белу слику савременог света мало обојим, да додам неке нијансе и детаље, да покажем да је такав приказ стварности погрешан, упрошћен и манипулативан. Протестне литије које СПЦ организује у ЦГ у задњих неколико месеци узбуниле су идеолошке истомишљенике Алексеја Кишјухаса, који стварност приказују црно-бело и манипулишу историјским знањем.

Миливој Бешлин, идеолошки сабрат Алексеја Кишјухаса, у свом тексту «Литије против науке и просветитељства»(3) превазишао је све до сада мени познате компарације и конструкције о бившој Југославији. Бешлин ће у аналима пропаганде остати упамћен по овом тексту. Он барата појмовима «империјални снови», «великосрпски пројекат», «територијална експанзија» и сличним као да су то емпиријски проверљиве и свима лако доступне истине. За њега је «великосрпски пројекат» на нивоу једне емпиријске тврдње «напољу пада киша!». Осим што се у другом случају сви можемо лако уверити у истинитост и неистинитост тог исказа.

Уопште нема потребе аргументима доводити у питање Бешлинов текст, само треба трезвено и пажљиво прочитати неке тезе које он износи. После тога нам не преостаје ништа друго него да се као Горан Даниловић запитамо «који то механизми, ког то пројекта господине председниче, ми неки имамо итекако сумње у те ваше «несумњиве истине»»(4)

Бешлин тврди да постоје ствари које не постоје!

 «Модерна и развијена ЦГ се – пише Бешлин – успешно опире и води своју последњу битку против амодерних, фрустрираних и неразвијених Србије и Русије!

Демократски, економски, технолошки, цивилизацијски и друштвено Србија и Русија су на нижем ступњу развоја у односу на ЦГ!

ЦГ је на удару пораженог великосрпског пројекта!

Великосрпски и великоруски пројекат су деценијама задавали главобоље демократском свету!

ЦГ кореспондира са циљевима, идејама и свеукупним развојем 21. века. Они који уз свеће и са магијским симболима тумарају, два пута недељно, црногорским градовима, као и две поменуте државе које их хушкају, једва да кореспондирају и са 19. веком.»

Има више народних «умотворина» којима бисмо могли дочарати реакције на ове тврдње.

Шта рећи, а не заплакати!

Да није тужно, било би смешно!

Има и она латинска «Паметном доста!»

Утркују се представници власти у ЦГ и њихови идеолошки истомишљеници из југосфере да покажу како је ЦГ грађанска, независна и напредна држава која изграђује и поштује модерни систем вредности, говоре како је нико неће вратити у средњи век и теократију. Mноги њихови аргументи су историјски, јер се у одбрани неодбрањивог «Безакона» позивају, не само на савремену науку и праксе, него на «несумњиве» историјске факте о окупацији 1918, о аутокефалности ЦПЦ, о великосрпској агресији или пак «несумњиве безбедносне процене» о претњи по националну безбедност од стране Београдског синдиката или Матије Бећковића. Позивају се на ствари које не само да нису несумњиве, него су несумњиво непостојеће.

У последња три месеца пуно је примера насиља над мишљењем, али су се текстови Стефана Тодоровића и Андреја Николаидиса издвојили по злослутним и морбидним поређењима «СПЦ као осми путник ЦГ» и «СПЦ као црно срце великосрпског национализма».

Професор црногорског језика и књижевности Стефан Тодоровић тврди да је СПЦ као «осми путник» на црногорском државном броду.(5) Из популарне културе знамо која врста уљеза је осми путник и како се посада свемирског брода (али и људски род уопште) боре против таквих уљеза. Бог да живи свештенике и епископе СПЦ у ЦГ који својим речником и православним патосом позивају на мир, слогу и поштовање државе и уставног поретка.

Писац и колумниста Андреј Николаидис у свом тексту Зашто сам потписао проглас... (6) закључује како је «великосрпски национализам жив и здрав и како је СПЦ његово црно срце!» Заиста се питам каква мрежа уверења и знања је у стању да доноси овакве закључке, шта тај човек мисли и исповеда о другим друштвеним феноменима када са оваквом сигурношћу тврди да је «великосрпски национализам жив и здрав». Допуштам да писци имају књижевну имагинацију, али да је овако злоупотребљавају у политичке сврхе – то већ није дозвољено. Не постоји великосрпски национализам! Упитно је и то да ли је у прошлости постојао (било на идејном, било на практичном плану), али данас дефинитивно не постоји и зато престаните да као папагаји понављате ту комичну тезу.

У ЦГ се сваки државни службеник јавно бави историјом, од директора полиције до професора језика и новинара. Али се не баве као што то раде други грађани целог света – због свог идентитета и самоосвешћења, него се баве историјом као јавним послом. Сви су «до детаља» упознати са Начартанијем Илије Гарашанина и Меморандумом САНУ, са агресијом србијанских официра после «окупације 1918», и разним другим историјским и псеудоисторијским питањима попут «убризгавања асимилаторскога вируса» (како тврди Тодоровић). Поставља се питање од кога су такви људи учили историју и шта за њих представља наука, мултикултурализам и грађанско друштво. Научно-специјалистички се тим питањима бави «у вр главе» двадесетак људи. Зато делује смешно када Дарко Шуковић позове у своју емисију некога као што је Предраг Марковић, историчар који се бави општом историјом савременог доба, или правник Коста Чавошки, и почне да их обасипа локалним историјским темема о којима мало знају (7). Чим се суочи са неким упућенијим у те проблеме, као што је Александар Раковић, онда му се ставови исеку и забрањује му се улазак у државу (8).

Историју историчарима, а не полицијским службеницима, министрима и председницима републике! Неки људи у ЦГ мењају натписе на гробовима својих предака, можемо онда замислити на какав су социјални инжењеринг и ментално насиље у погледу других групација у друштву способни! Доста више са тим да људима који данас живе у ЦГ и воле СПЦ, српство и Србију «набијате на нос» то да желе да укину ЦГ, да славе Светог Симеона Мироточивог који је спровео окупацију ЦГ у 12. веку и да славе злочине србијанских официра из Краљевине СХС! Какве везе Срби из ЦГ имају са тим догађајима?

Не злоупотребљава СПЦ име МЦП него нова ЦГ злоупотребљава име, историју и традицију старе ЦГ. Није 1918. нико окупирао ЦГ и укинуо црногорску државу, нацију, језик, цркву и идентитет јер те «ствари», изузимајући државу, тада нису постојале. Новоцрногорски идентитет се оформио и учврстио касније, након Другог светског рата, како и истиче Стефан Тодоровић у свом тексту. Црногорска држава, која је била независна и прошла кроз Први светски рат, определила се тада за уједињење са Србијом на исти начин као што се 2006. определила за разједињење од Србије. И овај савремени, као и онај тадашњи «референдум» неким грађанима и групацијама нису пријали, али већина је одлучила да тако буде.

Треба ли због тога ону мањину која је била за супротну (сасвим легитимну политичку) опцију черечити и злостављати? Треба ли јој рећи – ако не преумите у глави да нисте Срби него «асимиловане» посрбице и ако не престанете да сањате уједињење Србије и ЦГ, овде за вас нема места? Или јој треба омогућити да буде равноправна заједница са другим у црногорском друштву и разговарати са њом? Неки данас славе Крста Поповића јер се побунио против уједињења 1918. Није се он само политички побунио, он се оружано побунио, што знатно мења контекст читаве те историјске приче.

Мало сам одужио са историјским примерима, али у сврху тога да покажем како многи говоре о стварима о којима премало знају и које су историјски недовољно истражене и објашњене; говоре срцем, а не разумом; говоре ван историјског, а унутар савременог политичког контекста; говоре из сужене перспективе, а не целине историјских прилика; пореде неупоредиве ствари и, на крају свих крајева, говоре о стварима које је логички и емпиријски немогуће утврдити (фрустрацији неких држава или вишевековном империјалном пројекту неких малих народа (као што је српски народ) (3)).

Литије не само да нису против науке и просветитељства како Бешлин у свом тексту тврди, него су доказ и потврда свих цивилизацијских вредности – критичке мисли, демократске свести и ненасилног грађанског отпора диктатури. Ако нешто вреди у савременој ЦГ, онда су то ови људи који упорно и мирно протествују против правног насиља власти против СПЦ. Не дамо светиње!

* Назив књиге чији је аутор Воја Антонић и овде је употребљен аналошки.

Петар Гордић

 

(1)               http://tarpe.blog.rs/blog/tarpe/biti-nicim-opterecen/2015/02/04/u-odbranu-evropskog-istoka-komentar-na-tekst-prava-strana-zida

(2)              https://www.danas.rs/kolumna/aleksej-kisjuhas/prava-strana-zida/

(3)              https://www.antenam.net/stav/150269-litije-protiv-nauke-i-prosvjetiteljstva

(4)              https://www.vijesti.me/kolumne/ubi-nas-prejako-laganje

(5)              https://www.antenam.net/stav/150634-spc-kao-osmi-putnik-na-crnogorskom-drzavnom-brodu

(6)              https://www.antenam.net/stav/150989-zasto-sam-potpisao-proglas-pokreta-za-nezavisnost

(7)              https://www.youtube.com/watch?v=pGLFVdmEuaM

(8)             https://www.youtube.com/watch?v=sz4uwqVd9F0


 


Powered by blog.rs