Шумадијски блуз

Pojmovni brodolom(i) na RTS-u (2)

Филозофија језика — Аутор tarpe @ 00:06

Pisao sam o pojmovnim brodolomima i pojmovnoj geografiji kao filozofskom načinu (metodu) da se oni prevaziđu. Povod za to je bila jedna emisija DA MOŽDA NE (koja se emituje četvrtkom na RTS1).
 
večerašnjoj epizodi te emisije sam istinski uživao, gledajući kako se gosti bore oko preciziranja značenja pojedinih pojmova (okupatori, partizani, (anti)fašisti, rehabilitacija, revizionisti). Oduševio me, a potom i razgnevio, izvesni Strahinja Sekulić, koji je rekao sledeće (citiram) "Ne može se prošlost izmeniti, to su budalaštine, ona će biti takva kakva je(ste)" (35:25 minut emisije). I onda taj čovek, pravnik po struci, napada izvesne domaće istoričare revizioniste. Njegovi pojmovi su precizni, ideološki kruti i potpuno pogrešni. On ne razume ni šta je rehabilitacija, ni šta je revizionizam, niti šta je istorija, a šta prošlost. Nasuprot njega je istoričar Milan Radanović, koji vlada materijom i pojmovima, ali je u mnogim stvarima ostao nejasan i nedorečen. Bilo bi interesantno i veoma značajno suočiti ga sa nekim drugim istoričarima (uže ili šire specijalnosti) koji se bave tim periodom (Dimitrijevićem, Nikolićem, Bjelajcem, Cvetkovićem). Veljko Lalić kao i obično umeren i izvanredan, nije pravio (barem koliko sam ja u stanju to da procenim) pojmovne greške. Advokat Zoran Živanović bio je dobar, ali nekako nervozan i nepripremljen za ovaj tip suđenja. Nastrojen više navijački, nego argumentativno.
 
Sporni pojmovi? Javni prostor je, inače, prepun ovakvih plastičnih (neodređenih) pojmova. Jednim delom je to tako zato što se popularno značenje nekog pojma razlikuje od stručnog, a drugim jer pored kognitivnih/deskriptivnih elemenata značenja postoje i drugi (emotivni, preskriptivni, i slično). Recimo, filozof i filozofija su sporni pojmovi u javnom diskursu. Kod njih je podjednako teško odrediti i kognitivne i nekognitivne aspekte značenja. Pitanje je koliko se ovakvi pojmovi uopšte mogu definisati i preciznije odrediti. Umesto toga, izlaz bi trebalo tražiti u obrazovanju i kreiranju javnog mnjenja - ljude treba osposobljavati da se preciznije izražavaju u onoj meri u kojoj je to moguće. Potom, moramo biti pošteni prema sagovornicima pa pokušavati da ih pravilno razumemo (što je veoma teško, jer su ovde spletene i predrasude, i lične i identiteske odrednice). 
 
Petar Gordić, profesor filozofije, 09/06/2017
 
 
 

Аргумент - једна важна напомена

Филозофија језика — Аутор tarpe @ 00:01

Аргументи су за филозофе (и друге теоретичаре/практичаре) "врховна божанства". Најважније мерило вредности. Постоје различите форме, структуре и врсте аргумената, у зависности од области рада... Недавно сам чуо изузетну примедбу у вези са аргументима, коју до сада нигде нисам прочитао. Наиме, један саговорник је другом упутио примедбу у вези са културом дијалога:
 
 - "Често прекидаш своје саговорнике и не дозвовљаваш им да заврше мисао!"
 
Одговор другог саговорника био је:
 
- "Па добро, ово су ипак неозбиљне (кућне, породичне, кафанске, и слично) расправе, нису толико важне. Не радим то када су и питању озбиљне/академске расправе."
 
Први саговорник, иначе универзитетски професор, рече:
 
 - "Мени та подела готово да ништа не значи, најважније су ми оне расправе (примедбе, аргументи, приговори) које водим са људима које волим и који ми значе."
 
У научном дискурсу тежи се објективности и непристрасности, али наведене речи су ми звучале веома снажно и убедљиво. Чини ми се да се не косе са научним врлинама и стандардима.
 
Петар Гордић 30/12/2016 
 

Powered by blog.rs