Шумадијски блуз

Ненад Мишчевић: Континентална филозофија

Dead Metaphysicians Society — Аутор tarpe @ 22:27

За мене је ово изузетна информација! Један од водећих аналитичких филозофа Балкана држи курс континенталне филозофије. Волео бих да то могу да чујем, видим, доживим ... Он је почео бавећи се континенталном филозофијом, па је касније отишао у другом правцу ... али је, свакако, човек који је о спору аналитичка/континентална писао и говорио (бар на основу онога што ја знам) објективно, аргументовано и без острашћености. А мало је таквих! 
 
Петар Гордић, филозоф, 26/01/2018 

Историја Бечког круга

Dead Metaphysicians Society — Аутор tarpe @ 22:30
 
"Од 1895. године, на Бечком универзитету постојала је катедра за филозофију индуктивних наука коју је основао и до 1901. године водио Ернст Мах. Након њега, катедру је преузео Лудвиг Болцман (од 1902. до 1906. године), а потом и Адолф Штер.
       Због овога се у Бечу, у току наредних деценија, развила емпиријска филозофска традиција, која је била повезана, највише са природним наукама. Захваљујући Францу Брентану, емпиријски елементи су се у тим и другим односима појавили још раније. Антиметафизичку филозофију заступали су Теодор Гомперц и Фридрих Јодл. 1922. године катедром за филозофију индуктивних наука почиње да води Мориц Шлик. Као и његови претходници, и он је у филозофију "дошао" из физике. Своју дисертацију о пробијању светлости кроз разноврсне средине написао је под менторством Макса Планка и у чланку "Простор и врме у савременој физици" (1917) дао је прву филозофску оцену теорије релативности. Непосредно је комуницирао са водећим представницима егзактних наука - Планком, Ајнштајном, Хилбертом. За разлику од претходника (не само Болцмана, него чак и Маха), Шлик је био темељно упознат са филозофијом.
       Убрзо се око Шлика у Бечу оформио круг (група, кружок, семинар), у који су долазили не само студенти, него и научници заинтересовани за филозофију. Ту спадају не само његови најспособнији ученици, међу којима је посебно место заузимао Фридрих Вајсман, него, такође, и они који су већ докторирали, попут Нојрата, Цилзела, Фајгла, Јухоса, Нејдера; у круг је долазило и неколико Шликових колега - доценти Рудолф Карнап, Виктор Крафт, Феликс Кауфман, и то не само "чисти" филозофи, него и математичари заинтересовани за филозофију - професор Ханс Хан и доценти Менгер, Радакович и Гедел. Овакав састав учесника осигуравао је веома висок ниво расправе. Учешће математичара и добро познавање математике од стране Карнапа, Цилзела, Нојрата, Вајсмана, Кауфмана појачавало је тежњу ка логичкој строгости и уредности. У форми кратких саопштења и дугих расправа разматрана су логичка и епистемолошка питања, а захваљујући високој квалификованости и интелектуалној смелости водећих учесника, пре свега Шлика, Карнапа, Нојрата, Вајсмана, Хана, Цилзела, често им је полазило за руком да добију интересантне резултате. Била је то заједничка конструктивна интелектуална активност, а не усвајање теза учитеља. Тон није задавао једино Шлик. У знатној мери утицајни импулси су долазили од Втгенштајна, иако он никада није присуствовао састанцима круга. Посреденици су били Шлик и Вајсман, који су се састајали с њим када је био у Бечу. У великој мери су се ослањали на његов "Логичко-филозофски трактат.""

Виктор Крафт, Бечки круг. Рађање неопозитивизма, (руска верзија), стр. 37/38

Са руског превео Петар Гордић

Логички позитивизам је једна "слепо" оспоравана, али и "слепо" хваљена филозофска доктрина. Слепило долази од напознавања, незнања, од идеолошког погледа на ствар филозофије ... Крафт је један од саучесника у раду Бечког круга, групе која је носилац филозофије неопозитивизма. Читајте ову књигу!
 
 
 

Powered by blog.rs