Шумадијски блуз

Појмовни бродоломи на РТС-у

Увод у филозофију — Аутор tarpe @ 00:17

Гилберт Рајл, британски филозоф који је радио на Оксфорду половином прошлог века, понудио је једно интересантно објашњење филозофије. Сматрао је да је филозофија појмовна географија или картографија. Филозофи, дакле, праве/цртају појмовне мапе, трудећи се да прецизирају значења појмова (посебно оних "тешких" и "неухватљивих" какав је и сам појам филозофије) и одреде односе између њих. Појмовне мапе нам помажу да се оријентишемо у свету језика на сличан начин као што нам географске карте (али и друге врсте мапа) помажу да се просторно снађемо.

Нешто опширније о овоме може се прочитати у тексту "Аналитичка филозофија"од Питера Стросна, такође једног британског оксфордског филозофа. Појмовно мапирање је један добар начин да се приступи филозофији и филозофским проблемима, али и разумевању уопште. Познат је и један метод учења – цртање мапа током учења (мапе ума). Мапирање нам помаже да избегнемо појмовни бродолом – то је метафора коју користи Стросн, позивајући се на Рајла.

Овај метод би добро дошао учесницима емисије Да Можда Не (18/05/17, РТС 1) у којој је тема била петиција о изучавању Дарвинове теорије еволуције. Биолог, филолог верник, бивши муфтија/сада политичар, филозоф и свезнајућа некултурна новинарка. Шта су све ти људи напричали?!! Махом веома крута и уска, односно парцијална разумевања науке, вере, филозофије, методологије, теорије, објашњавања, политике...слушао сам овакве кафанске расправе, али ово сам слушао на националном медијском сервису (јадног ли и чудног назива институције) од учених људи. Није ни чудо што нису нашли неко решење, неку тачку слагања – ти људи се ни око чега не слажу! 

И екс муфтија је машио, али је, по мом суду, победио. Не кажем да се у потпуности слажем са њим, али честитам му на храбрости и оштроумности.

Гордић Петар, мастер професор филозофије, 27/05/17
 
 

Kont i nastanak sociologije

Политичка филозофија — Аутор tarpe @ 13:35

Evropa ranih tridesetih godina 19. veka ga je pozdravljala. Dvadeset godina kasnije, tog Francuza su ismevali i nazivali ludom. Šta se još može reći o čoveku koji se proglasio „velikim sveštenikom čovečanstva“ za gomilu radnika i trećerazrednih intelektualaca. Kao osnivač nove „univerzalne religije“ slao je poruke svojim sledbenicima, slično kao papa katolicima; zapravo, čak je i samom papi slao pisma. Poslednji tom njegovih čuvenih spisa, koji su ga proslavili 1830. godine, nije zavredio ni jedan jedini pregled u francuskoj štampi 1842. godine. Plaćao je cenu jer je bio arogantan, grub i neprijatan. U odbrambenom stavu je ostao do kraja, čak je izjavio da će se podvrgnuti „mentalnoj higijeni“ i da neće čitati dela ljudi koje je smatrao intelektualno inferiornijim od sebe. Ko je bio ovaj nesrećni čovek? Bio je to zvanični osnivač sociologije - Ogist Kont.

Kont je, pak, radije upotrebljavao termin društvena fizika da bi označio sociologiju, jer se u ranom 19. veku termin „fizika“ koristio za označavanje proučavanja „prirode pojava“. Time što je reči „fizika“ pridodao određenje„društvena“ Kont je izrazio svoju nameru da proučava prirodu društvenog univerzuma. Nažalost, ovu frazu su već upotrebljavali belgijski statističari, pa je Kont morao da napravi grčko-latinsku kovanicu - sociologija. On je očevidno mrzeo termin „sociologija“, ali je bio prinuđen da ga koristi. Šta možemo kazati o mahnitom čoveku, osnivaču discipline što nosi naziv koji je on sam smislio i nerado koristio? U mladosti, Ogist Kont je bio sjajan naučnik, ali su ga emocionalni problemi savladali u poznijim godinama. Još kao vrlo mlad napravio je veliki prodor propagiranjem učenja koje je nazvao pozitivizam, tj. naučno proučavanje društva. Kont je smatrao da je došlo vreme da se pojavi poslednja, a za njega i najveća, nauka: sociologija. On je izložio svoju zamisao naučne sociologije i dao racionalno obrazloženje sociologije u jednom neprijateljskom intelektualnom okruženju i vremenu.

 
Početak knjige Sociologija Džonatana Tarnera (Mediterran publishing, Novi Sad/Beograd, 2009, str. 31)

 
Gordić Petar, filozof, 21/05/2017
 
 
 
 
 

Powered by blog.rs