Opet i opet o kiču i hiperprodukciji (glumaca)
Pre nešto više od dve godine napisao sam tekst "Kič i hiperprodukcija glumaca", podstaknut jednim intervjuom sa glumcem Vojom Brajovićem. Bio sam ljut što jedna tako uticajna ličnost (veliki glumac i bivši ministar kulture) postavlja pitanja "tamo nekoj državi" o statusu glumaca, pozorišta i kulture uopšte. Prethodnih meseci slušam/čitam mnoge glumce (Ivan Bekjarev, Feđa Stojanović, Rale Milenković) kako govore na istu temu - korupcija, mali budžet za kulturu, hiperprodukcija glumaca, za sve je kriv Vučić!
Evo i svežijih intervjua sa Brajovićem (1) i (2). Opet me gospodin Brajović isprovocirao govoreći zabrinuto o hiperprodukciji glumaca. Dobro, ne sumnjam da mu je žao tih mladih ljudi i da ga "boli" takvo stanje u kulturi, ali bih jednu stvar da napomenem. UDU (čiji je Brajović danas predsednik) skreće pažnje državi (u kojoj je Brajović bivši ministar i bivši-sadašnji-budući ugledni glumac) o teškom stanju u kulturi, o odsustvu strategije i svesti, i sl. Ja tu, moram priznati, slabo šta mogu da razumem. Ko tu koga kritikuje i ko kome skreće pažnju? Žao mi je što je "na meti" mojih kritika opet Voja Brajović, ali mišljenja sam da je on (i nekoliko desetina njegovih kolega umetnika) direktni krivac za stanje u kulturi. Pink, rijaliti, turbo folk i ostali...kad se elita povuče, oni stupe na scenu. Kad elita neće/ne zna/ne ume, ima ko hoće. Voleo bih da grešim, ali mislim da je elita kriva.
Gordić Petar 03/03/2017
Додај коментар |
0 Трекбекови