Позив на крвопролиће или побуна против монопола?
Преносим текст Само снајпер Србију спашава Марка Ковачевића, који је узбуркао јавност. Речи крв, крвопролиће или крволиптање све се чешће употребљавају у јавним расправама. Најпре Миодраг Зец, потом Кокан Младеновић, сад овај текст. Спрема ли се то нешто што ови људи виде, а ми остали не? Тешке речи! Једни филозофи би рекли да имају јако симболичко значење, а други да имају јако емотивно значење. Овај текст то потврђује. Ово није текст као и сваки други - прочиташ и наставиш даље. Моја прва реакција је била "Ох не, не, не, доста је више насиља", "само не то, не треба се светити",..., на крају је један од закључака био "Чекај мало, па од кад сам се родио живим у свету насиља, и данас живим у таквом свету, данас насиље спроводе они у Савету Европе, они у Скупштини Републике Србије, они у медијима, они у предузећима, они који продају дрогу на улицама, разни мањи или већи центри моћи". Они не спомињу снајпер, али пуцају по нама свакога дана. Тешко је разабрати ко кога и на који начин ту убија. Данас је једна политичка одлука не само позив на насиље, него стварно насиље. Они који седе у бриселским или београдским канцеларијама, спроводе реформе, мумлају о коректности и људским правима, убијају нас колективно од 45-те наовамо. Све нас слуђују...милиони протераних, унесрећених, изгубљених, убијених...и ником ништа.
На крају, да не буде да "нит сам вино, нит сам вода", разумео сам овај текст као побуну против монопола. Не бих је изразио овако као аутор, али верујем да за овакву искреност треба храбрости. У јавним наступима се мора бити опрезан и што је могуће више прецизан, иначе се јавна реч може изврнути и протумачити како коме одговара. Оптужили једном давно извесног Ратка Дмитровића за ратно хушкање. Он човек само бележио шта се догађа и објављивао. И данас носи епитет ратног хушкача, премда нико не уме да објасни зашто га тако назива. Прочитах пре пар дана на његовом твитер налогу следеће: "Говорили сте да ме је Милошевић довео да лажем. А да ли сам лагао? На жалост, нисам. Убијали су их као псе. Само у Сиску убијено их је 500. Међу првима сам објавио податак да је у Госпићу, у граду, убијено 140. Срба...Ако је истина некога навела да изгради став, промени мишљење, оде у рат...шта ја имам с тим. Значи ли да је требало да ћутим?" Ратко Дмитровић и данас говори и пише онако како је писао пре 25. година. Не боји се да каже то што мисли, нико му не плаћа и не наређује шта да објави. Зато што за све што је написао има доказе и аргументе, а то су најјача оружја. Фондови, моћ, утицаји, новац, држ не дај, све то буде и прође, све пада у воду пред истином.
Шта ви мислите о наведеном тексту?
5 Коментари |
0 Трекбекови
Текст који је написао дотични је неаргументован, да се благо изразим. Има ту вапаја за "правдом", "крвљу" и "снајпером". Историја нас је научила, да се свака "револуција" (смена власти оружјем) у Србији углавном тужно завршавала у последњих 200 година. Ова комунистичка 1945-1953. бележи 53 хиљаде убијених по имену и презимену (радови Срђан Цветковић, Коста Николић). Другим речима - власт се променила да се ништа у систему не би променило.
Примера има колико хоћете - оснивач модерне српске државе, да кренемо од њега. Неколико година након подизања устанка, српски сељаци су се побунили јер дотични није испунио обећање о смањивању пореза након ослобођења. Што су некад плаћали Турцима, сада су исти износ плаћали ослободиоцима.
Каква борба против монопола? Монопол силе је фактичка дефиниција државе. Кад нема монопола силе на одређеној територији имате паравојску која има неке своје интересе. Колумбија је сликовит пример.
А што се тиче "деснице" у Србији, она је подједнако слепа за проблеме у Србији данас. "Десница" нуди суверенитет, а не нуди идеју како да се врати огроман спољни дуг. Део интересантне приче о чувеном српском министру финансија:
"Laza Paču umro je naprasno 12. oktobra 1915. u Vrnjcima kada je čuo da je ministar vojni zaključio zajam u Engleskoj bez njegovog znanja.
"Sa našom ustavnošću je gotovo!" - rekao je i umro." (B92)
Исто је и са самозваном "Левицом" - Ако сте прочитали онај манифест г. Стефановића, шта он заправо нуди? Да се удруже земље на овом делу Европе и траже опрост дугова. И добро, да нам отпишу дуг, како ће то да промени систем и да преусмери српску економију према извозу? Неће. Само ће се омогућити ново задуживање које ће опет ојачати курс динара (у случају Србије) и наставити да се стимулише увоз и убија извозна привреда.
Професор Зец, кога сте поменули, је илустровао тај наш парадокс, парафразирам: Код нас левица станује на Дедињу а десница у Раковици. :)
Аутор shommy — 12 ÐÐ 2015, 03:33
Ја мислим да је аргумент "снајпер" теријски добар, јер се испоставља да смо ми народ који није у стању да оформи државу, ми смо народ који нема елиту, који нема вредносни систем. Некад се изненадим кад уђем у неку институцију и завршим посао на време. Посмислим да ствари иду на боље. Претпоставка државе је заједница, друштво, које дели некакве вредности - скуп људи који се око нечега сложио и договорио. А шта смо ми - гомила у којој су најважнији закони "Снађи се" и "Трампи се". Могуће је да би неки хици само сменили једне а довели друге лопове, али и то би била промена. Уплашили би се ови други, сигурно. Тај аргумент је са моралне тачке гледишта споран, мада и тако...хммм, наша држава је спрега једног круга политичара, стручњака и богаташа. они држе монопол на све у овој земљи. Две године чекам посао професора филозофије, и одједном сазнам да многим школама треба професор али да не расписују конкурсе. Сад кад им је министар наредио да морају да пријаве који наставници и професори им фале испоставило се да је то доста њих. За мене опет нема места. Убацују кога хоће, ко им се прохте, неко ко дипломира следеће године може добити посао пре мене ако има среће или везу. За то није крив Вучић него неки директори, управници, и слично. Свако влада у свом реону. То није држава! Ни према Веберовој дефиницији коју сте цитирали то није држава. Монопол силе не може да постоји без реда, закона, судства, парламента...Ја за пола тих људи не знам шта раде, седе, куцкају, потписују нешто, само мењају фотеље. То је дружина која пљачка и у којој је свако са сваким у талу. Не знам да ли овај Радуловић може да је размонтира, али његова прича ми је смислена.
Иако на Двогледу можете наћи аргументе да постоје Левица и Десница ја све мање верујем у те политичке дуализме. Прочитајте моје текстове о грађанском и националном и њиховој наводној непомирљивости, ни у тај дуализам не верујем.
Исто тако, верујем да већина људи у овој земљи није за промене. Ја јесам јер ми не може бити горе него што јесте. Радим за 200. евра и себе видим као социјалног случаја. Око себе видим многе монополисте, ја код њих морам да одем јер су једини који то раде и морам да платим онолико колико траже, а они код мене не морају да дођу. И у нормалним земљама је то тако, само што је тамо јаз много мањи.
Аутор tarpe — 12 ÐÐ 2015, 17:33
За маене је пола наше државе паравојска која ми све уѕима а ништа не даје, њихов сам талац, док они уживају ја ринтам и немам ни за хлеб. У Колумбији бар знају на чему су, закон јачег и здраво, знаш ко влада и ко ти је непријатељ и како да га се решиш. Овде нас највећи непријатељи тапшу по раменима, боре се за људкса права, демократе су, уважени научници...та паравојска је мени исти непријатељ као НАТО или ОВК.
Аутор tarpe — 12 ÐÐ 2015, 17:53
Опростите ми, уколико сам Вас коментаром изнервирао. Није ми заиста била намера да Вас љутим. Знате и сами да је друштво много сложеније него што ови у медијима представљају. Узмите, на пример, споменуте заједничке вредности. Мислим да се ту налази велика грешка у перцепцији који се намерно пласира а то после води у аутошовинизам. У истраживањима о пожељном политичком систему, имао сам прилике нешто да прочитам у тим анкетама, скоро 80% је за персонализовани систем. Није проблем Народна скупштина и број посланика. Испитаници су рекли да желе да посланика бирају именом и презименом који су територијално равноправно заступљени. Ми то немамо. То политичке партије не желе. Ту вертикалну проходност. Ако сте читали "Децу комунизма", то су први докази репродуковане елите из 1945 године.
Још једном, што се тиче текста, он позива на насилно рушење уставног поретка. И ту, ако мало боље погледате, термин "издаја" врло растегљив. Неодређен је. А када је нешто недовољно дефинисано, онда долази арбитрарност која се увек завршава "револуционарном правдом" и пљачком. То је одлично приказао Живојин Павловић у филму "Заседа". Потресан је и отрежњујући. Зато је текст проблематичан. Шта је издаја? Да ли је потписивање СОФА споразума издаја или је озакоњење девизне клаузуле при кредитирању? Видите, за ово прво бисмо се можда и сложили, али за ово друго сигурно не. А управо је супротно. Девизна клаузула више угрожава Србију и грађане него било какав војни споразум. Девизна клаузула онемогућава промене. Јер свако ко би извршио девалвацију динара би завршио са политичком каријером у Србији. И ти исти који траже промене, би се први побунили. А одатле све почиње. Од вредности динара и токова новца. Па и радно место професора у школи или факултету. Не може Централна банка да води рестриктивну монетарну политику и да повећава запосленост. Просто не може.
Аутор shommy — 12 ÐÐ 2015, 19:50
Ako mislite na Maricevu Decu komunizma, nisam je citao, nazalost. Hvala za preporuku filma, bas trazim neki dobar politicki film:)
Niste me iznervirali, nego sam malo burno reagovao, sto nie dobro ni inace, a pogotovo ako ste gost/posetilac mog sajta.
Mislim da termin "izdaja" jeste rastegljiv, ali da to u nasem politickom zivotu politicari obilato koriste, kao i mnoge druge termine. Jedni to koriste da diskvalifikuju politicke protivnike, a drugi mogu iskoristiti vasu strategiju - mi ne znamo sta je to jer je pojam nedefinisan, moglo bi se interpretirati na drugaciji nacin, itd. Ja se slazem da to nekad tako treba, ali se nekad tako mogu prikrivati stvarne izdaje. Izdaja je kada zbog fiktivnog cilja (ulazak u EU) prepustas prirodne i duhovne resurse svoje zemlje (nesto sto de fakto imas i kontrolises), i slicno. Toliko izdaja u nasem politickom zivotu da se do sutra moze nabrajati.
Moram priznati da mi fali ekonomskog znanja da bih razumeo ekonomsku poentu sa kraja komentara. Jedino sto razumem je to da od "vrednosti dinara i tokova novca sve pocinje", ali ne razumem bas kako od toga sve zavisi. I takodje, taj novcano-trgovinski "determinizam" me veoma plasi:) Slusao sam u jednoj emisiji Kostu Josifidisa kada kaze da sve zavisi od krupnog kapitala, poenta je da su ti zakoni kao prirodni, nikakvi protesti, promene sistema, i slicno se ne mogu desiti dok to ne aminuje krupni kapital. Nista slicno do sada nisam cuo ni procitao, istrazivao sam i studirao neke druge aspekte politicke filozofije ali me ovo bas uzdrmalo.
Hvala Vam na komentarima, javite se opet:)
Аутор tarpe — 13 ÐÐ 2015, 21:30