Сусрет са смрћу
На лицу сијале су сузе
крваве и насмејане
није препознао свој глас
није препознао своје лице
није се сећао ничег више
осим замаха убице
осим задаха улице
коју је грлио
Милост и човекољубље.
Нема човека ако нема Христа.
Човек је црв, прах, смрад.
Грех.
Кога да моли ако не верује.
А не верује.
Загледан у живот гледам како задовољно умире вољена жена.
(Каква је то слобода ако ћеш сто посто умрети!)*
(*) игуман Рафаило Бољевић
Додај коментар |
0 Трекбекови