Шумадијски блуз

Православљем против наопаке власти

Библиотека — Аутор tarpe @ 14:00

После Вучића (Андреј Фајгељ)
Кловнократија (Чворовић/Димитријевић)
Хришћанство и модернизам (Рафаил Карелин)
Размишљања, запажања и гноме... (Епископа др Давида Перовића)
 
Били за или против власти ми смо за власт, на власти и њеним вредностима смо одрасли. А вредности власти су и вредности опозиције, политика је по себи била зло и овде је то тако деценијама. Само нас Православље може спасити, преобразити, спасити и од власти и од опозиције и од нас самих. Сви смо ми на речима хришћани, а кад треба то живети, онда смо "танки". Фарисеји. Лицемери. Систем испред човека! Важан је и систем, али човек мора бити начело. Сваки човек! 
 
У мени се све опире и све подржава ове редове: 
 
"За Вучића, за нас, за сваког човека пре Богом, до последњег даха има наде. И та нада, понављамо, води кроз покајање. Зато је овај текст позив на покајање и преумљење. И Вучића, али и оних који су га писали. Јер, како је рекао Достојевски, сви смо криви за све. Да смо ми, као личности и као народ, бољи, све би било боље. И Бог би слао кнеза Лазара и Карађорђа, а не Вучића. Јер, како је записао Свети Анастасије Синаит у свом делу „О недостојним властодршцима”: „Бог у Свом Закону каже: „Даћу вам пастире по срцу вашем” (Јер.3,1). Из овога је очигледно да су властодршци, који су достојни части коју носе, од Самога Бога уведени у своје звање. Други пак властодршци, који су недостојни свога звања, уводе се у њих по Божијем допуштењу, или по Његовој светој вољи због недостојности народа над којим владају. /.../ Када је Фока Тиранин постао цар и када је уз помоћ свог првог министра отпочео са крвопролићима, живео је у Константинопољу неки монах, човек светог живота и велике синовске храбрости пред Богом. Из једноставности своје душе, он се овако молио Богу: „Господе, Господе, зашто си нам дао оваквог цара?”  Како је у многе дане понављао  исто ово питање, удостојио се Божијег одговора: „Зато што нисам могао да нађем другог горег од овог.” Хришћанин, уосталом, по речи Николаја Берђајева, не живи као тужилац, него као оптужени. Надамо се да ће читалац ову нашу ограду разумети."
 
Кловнократија, страница 49.
 
 

Одлука о одлагању одлуке која је још увек на снази!

Мучење љубави — Аутор tarpe @ 13:39

Данас је празник посвећен Марији Египћанки и њеном подвигу, али морао сам у наслов ставити овај "подвиг" Горана Весића.
 
Одлучи се, човече
Пуси рајот православни! 
Брига о деци
Српски парламентарци пре сто година
Храброст докторке Јоване Стојковић 
Свет око нас - православни одговори
 

Велики пост је у току, требали бисмо колико можемо да се одричемо својих порока, грехова, да барем мало своје слободно време усмеримо ка молитви и преиспитивању својих живота, своје понашање саобразимо Христу више него до сада, своју хришћанску свест бар мало унапредимо. Требали бисмо и информационо да постимо, да не оптерећујемо мозак превише празним причама и вестима.

Време у којем живимо је препуно епистемолошких прилика (речи покојног професора Светозара Стојановића) – ухапшен Џулијен Асанж, министар Вулин штрајкује глађу због насиља које спроводи опозиција, Жељко Митровић се жали зашто полиција није одобрила његов скуп љубави и толеранције ... не бисмо требали да се преоптерећујемо вестима, али нама не требају ријалитији у контролисаним условима, наша стварност је ријалити шоу.

У Пресингу је гостовао Богдан Тањевић, прослављени кошаркашки  тренер, позитивац и добричина. Човек се декларише као југословен и црногорац, подржао је референдум Црне Горе, мисли да су Срби и Црногорци различити народи и југоносталгичар је и космополита. Ушао је у кућу славних и то се представља као велики успех, што свакако јесте успех земаљског живота. То је аналогон Нобеловој награди у сфери спорта и популарне културе. Драги Богдане, постоји једна кућа која је важније од куће славних, а то је кућа светих. Честит си човек, пун љубави, борац си, успешан си ... не одричи се свог српског порекла због југословенства и црногорства. То могу бити само некаква усмерења или менталитетске одреднице твог у основи српског идентитета. Питај деду, оца, стрица, ко су били пре него што им се успешан и славом овенчан вратиш конвертован у нешто друго. Ти можеш бити и југословен и црногорац и космополита на један здрав начин, али само ако си то у оквиру свог српског идентитета.

Светислав Басара је у неком шабачком студију обзнанио да је православац и да чита Светог Исака Сирина! То је јако похвално, и раније сам у оним његовим књигама преписке са Јерговићем нешто „начуо“ о томе, само ми није јасно како смирени Свети Оци могу да надахњују човека који исијава надменошћу и вулгарношћу. Отац Рафило Бољевић чита Свете оце и понаша се другачије, говори другачије, моли се свакодневно. Живи у манастиру, али говорим о томе да православље мора да се појави у плодовима. Сви ми падамо, посрћемо, али православље је ту да нам помаже да устанемо и напредујемо, да се исправљамо на свим пољима свога живота. Бог је отац свих нас, јавним личностима је много теже да се покају и промене старе навике и животе јер је њихова прошлост материјализована, жива, доступна свима, како кроз сећања тако и кроз њихова дела ... али могуће је, ако су могли Марија Египћанка и Свети Павле, може и Басара, можемо сви ми. Само што се Свети Оци не читају као свако друго штиво ... ако се Свети Исак само чита и тумачи, а не иде се у Цркву, на Литургију, не практикује молитва, не исповеда, не причешћује, не прате духовници који веру разумеју, познају, практикују више и боље од нас, онда се постане православни протестант схоластичке провинијенције. Народски речено - пресипа се из шупљег у празно! Драги Светиславе, био сам у тој фази, годинама излазим из ње. Паметан си човек, интелигентан и маштовит, добро је што си истину видео у православљу, али православље би требало да се покаже кроз твоје текстове, понашање, речи, односе. Исак Сирин, од кога нисам ништа читао, али сигуран сам да он „дише и гледа“ Духом Светим, а од тог духа у твојим колумнама и књигама нема много. Или ја не видим, што је свакако могуће. Замислимо када би Свети Исак полемисао са Светим Максимом, Светим Николом, Светим Павлом или Светим Кнезом Лазарем као ти са Ковићем или неким другим ... замишљам како би Свети Исак говорио о својим „колегама“ као када ти говориш о Добрици Ћосићу (једном агностику, партизану, дисиденту али свакако човеку који је уважавао и разумео православље) ... много би он онда био свадљив, горопадан, циничан, вулгаран, ироничан, надмен и ко зна шта још. Свети Исак сигурно није светитељ јер је имао те особине и његова дела не могу бити прожета овим духом. Критика је и код православних могућа, дискусија, расправа, дијалог, сукоб мишљења – али у неким здравим формама. 
 
 

Powered by blog.rs