Заборавност и селективност Зла
Чак је и Дубравка Стојановић пример трагања за објективном истином у односу на Паковића и Кишјухаса. Не смемо се играти са емоцијама људи чији су најмилији страдали у Сребреници, не смемо се играти са жртвама, али ови људи се више подсмевају сребреничким жртвама од било кога. Слава невино страдалима, казна за починиоце, али и за пропагандисте на релацији Сарајево - Београд!
Ово није "обичан" злочин, али није ни геноцид!
Оваквима је најмање до истине, правде, жртава, ови се боре за монопол над стварношћу, над душама, историјом, сећањима, социјално-историјском конструкцијом неке будуће стварности. Ово је рат у миру и зато ћемо се борити као да смо у стварном рату против кривотворења, манипулација, пропаганде, зломисли, плаћеника.
Увек треба бити на страни слабијих, на страни жртава, логораша, прогнаних, било које вере да су, јер на том нивоу престаје "заступање" идеологија и теорија. Стрељање људи у Сребреници је једно, а интерпретирање тог догађаја нешто сасвим друго. Оно што отежава одгонетање овог питања је што је то за једну страну историјко-политичко-научно питање, а за другу лично питање и утемељивачки колективни мит нације у настајању. Дирати им у то значи дирати им у срж постојања, емоције, конститутивност.
Додај коментар |
0 Трекбекови