Богохуљење је савремени начин живота. Од устројства света, до устројства људи, тумачења, односа, понашања, мишљења...много шта је у калупу богохулног. Па и ово писање моје је богохулно. Велике речи, оправдање себе, немоћ да се живи богоугодно и покушај да се то оправда слаткоречиво. Онај који проповеда и живи Савину Беседу о правој вери (Отац Рафаило) многима је, па и мени негдашњем, био зилот. Строгост испражњена од љубави и опраштања. Човек као ја таквога не би смео да погледа и помисли на њега, а камоли да га коментарише, критички оцењује. Један ме добри млади човек упозорио да то "није строгост, него прецизност" проистекла из Цркве, а не нашег мудровања или мерила која намеће реалност.
Трагови неких богохуљења су видљиви. Представа о Светом Сави прати до дана данашњег Ковачевића и Лаушевића. Имамо само ту "привилегију", ту "срећу у несрећи" да смо анонимуси, да смо писали и пишемо своју представу о Светом Сави, а да то знамо само ми и неки наши блиски људи, да то заборавимо пре него одиграмо. Упиремо прстом у њега, а гори смо од њега.
Моје искуство је такво. Ја сам најнедостојнији човек, храним се гордошћу, мој језик је грех, мој ум фарисејски. Борим се помало против тога, некад успешно, некад безуспешно. Не смем повремено погледати на зграду Цркве, а камоли отићи на Службу. Радујем се због оних који тамо иду, а понекад им и завидим. Немам љубави! Знам данима провести без осећаја љубави. Знам да је тамо Он, бојим га се, али немам љубави да му се предам. Живим повремено у лажи и лепо ми је. Знам да је то лоше али је и лепо, комфорно, заносно. Лепо је завидети. Опсовати. Оговарати. Страсти су то, зачарају човека. Црква и њен простор не трпе лаж. Оне су огледало нас и наше душе. Не суди нама Христос, него нас натера да осудимо сами себе. Да се постидимо. Да не бежимо од себе, да се суочимо са собом. Ако не идемо тамо и живимо само у свету без Цркве, немамо то огледало. Нећемо видети ко смо и какви смо. Синишу је његова представа натерала да иде тамо. Она је његово јавно покајање. Ја потписујем ту представу од речи до речи. У свом животу имао сам и имам богохулније мисли од те његове опасне и богохулне уметничке фикције. Зато ја на њега камен нећу бацити.
Савиндан 2019