Шумадијски блуз

Историја Бечког круга

Dead Metaphysicians Society — Аутор tarpe @ 22:30
 
"Од 1895. године, на Бечком универзитету постојала је катедра за филозофију индуктивних наука коју је основао и до 1901. године водио Ернст Мах. Након њега, катедру је преузео Лудвиг Болцман (од 1902. до 1906. године), а потом и Адолф Штер.
       Због овога се у Бечу, у току наредних деценија, развила емпиријска филозофска традиција, која је била повезана, највише са природним наукама. Захваљујући Францу Брентану, емпиријски елементи су се у тим и другим односима појавили још раније. Антиметафизичку филозофију заступали су Теодор Гомперц и Фридрих Јодл. 1922. године катедром за филозофију индуктивних наука почиње да води Мориц Шлик. Као и његови претходници, и он је у филозофију "дошао" из физике. Своју дисертацију о пробијању светлости кроз разноврсне средине написао је под менторством Макса Планка и у чланку "Простор и врме у савременој физици" (1917) дао је прву филозофску оцену теорије релативности. Непосредно је комуницирао са водећим представницима егзактних наука - Планком, Ајнштајном, Хилбертом. За разлику од претходника (не само Болцмана, него чак и Маха), Шлик је био темељно упознат са филозофијом.
       Убрзо се око Шлика у Бечу оформио круг (група, кружок, семинар), у који су долазили не само студенти, него и научници заинтересовани за филозофију. Ту спадају не само његови најспособнији ученици, међу којима је посебно место заузимао Фридрих Вајсман, него, такође, и они који су већ докторирали, попут Нојрата, Цилзела, Фајгла, Јухоса, Нејдера; у круг је долазило и неколико Шликових колега - доценти Рудолф Карнап, Виктор Крафт, Феликс Кауфман, и то не само "чисти" филозофи, него и математичари заинтересовани за филозофију - професор Ханс Хан и доценти Менгер, Радакович и Гедел. Овакав састав учесника осигуравао је веома висок ниво расправе. Учешће математичара и добро познавање математике од стране Карнапа, Цилзела, Нојрата, Вајсмана, Кауфмана појачавало је тежњу ка логичкој строгости и уредности. У форми кратких саопштења и дугих расправа разматрана су логичка и епистемолошка питања, а захваљујући високој квалификованости и интелектуалној смелости водећих учесника, пре свега Шлика, Карнапа, Нојрата, Вајсмана, Хана, Цилзела, често им је полазило за руком да добију интересантне резултате. Била је то заједничка конструктивна интелектуална активност, а не усвајање теза учитеља. Тон није задавао једино Шлик. У знатној мери утицајни импулси су долазили од Втгенштајна, иако он никада није присуствовао састанцима круга. Посреденици су били Шлик и Вајсман, који су се састајали с њим када је био у Бечу. У великој мери су се ослањали на његов "Логичко-филозофски трактат.""

Виктор Крафт, Бечки круг. Рађање неопозитивизма, (руска верзија), стр. 37/38

Са руског превео Петар Гордић

Логички позитивизам је једна "слепо" оспоравана, али и "слепо" хваљена филозофска доктрина. Слепило долази од напознавања, незнања, од идеолошког погледа на ствар филозофије ... Крафт је један од саучесника у раду Бечког круга, групе која је носилац филозофије неопозитивизма. Читајте ову књигу!
 
 
 

Powered by blog.rs