Kratka istorija poricanja genocida u
Srebrenici
Grupni portret pristojne Srbije sa čekićem,
kamom i zahrđalom kašikom
Ustanove kulture u Srbiji – domaći teren za
masovne ubice
’Srpski svet’, kulturna ideja koja je
izvršila kulturocid
Kad ratni zločinac postane počasni građanin
Nesveto trojstvo: Jedna crkva, jedan narod,
jedan vođa
Propadanje kulturnog i čuvanje zločinačkog
naslijeđa
Naprijed u srednji vijek!
Kako opravdati Srebrenicu u udžbenicima
historije
Srpske intelektualne zanimacije: Odbrana
Kosova i spaljivanje Basare
Zabranjeno je iskopavati
istinu iz masovne grobnice
Zločinačka imena pod ‘pravim uglom’
Zatvor zvani Republika Srpska!
Republika Srpska je najveći spomenik genocidu
na svijetu
Handkeovom ulicom genocida u Srebrenici
Nož, žica, genocid za cijelu porodicu!
Људи који пишу и читају
знају да су наслов и поднаслов у
новинарству еквиваленти резимеу (сажетку) у научном раду. Наслови имају
двоструку улогу – да привуку читаоце и да открију интенцију и садржај онога о
чему аутор пише.
Претходно су наведени
наслови колумни двојице новинара Ал Џазире – Томислава Марковића и Драгана
Бурсаћа. Већина њихових наслова и поднаслова је на том фону. Не би било чудно
то што они пишу о геноциду или злочинима из последњег рата, ако би поред тога
писали о другим темама. Не, њима су сви наслови овакви.
Урадимо један мисаони
експеримент! Замислимо да неко из Индонезије или Перуа покушава да сазна нешто
о тренутним балканским приликама. И замислимо да набаса на Реуфа Бајровића на
Твитеру. И Реуф му препоручи да чита Ал Џазиру и колумнисте Марковића и
Бурсаћа. После неколико прочитаних текстова тај човек „из белог света“ би
закључио – Срби су болестан народ! Јер се у тим колумнама налазе искључиво
негативне квалификације о српском народу.
Није Србија болесно
друштво! Подељено јесте, у проблемима јесте, али болесна није. „Болесни“ су Бурсаћ и Марковић!
Болесно безобразни!