Дијего Фузаро - Неолиберално уништавање школе
Овај пројекат није чак ни превише прикривен у планираној деструкцији средње школе и универзитета, а изводи се међу заменљивим реформама влада десне и леве оријентације које су свеле, демонтажом претходних реформи школе – увек у име напретка и превазилажења застарелих буржоаских форми – образовање на парадигму компаније и предузећа, на дуговања и потраживања, на менаџерске колегијуме, на информатику и енглески уместо латинског и грчког, и на хиљаде других садржаја кохерентних са капиталистичким реструктурирањем школе…
Међу циљевима неолиберализма већ се остварује онај усмерен на капиталистичко уништавање школе кроз уклањање културе, корпоризацију школа, програмирану идиотизацију ученика трансформисаних у „потрошаче образовања“, кроз укидање наставног процеса. И списак се може продужавати по вољи, од једне до друге имбецилности. Да је реч о Шекспировом „Хамлету“, рекло би се да постоји метод у овом лудилу. А то лудило се уноси у процес „реформе“ – те магичне речи којом се бришу права и уништава све што није у складу са лудачким неолибералним пројектом – школе, која траје већ неколико година. Овај пројекат није чак ни превише прикривен у планираној деструкцији средње школе и универзитета, а изводи се међу заменљивим реформама влада десне и леве оријентације које су свеле, демонтажом претходних реформи школе – увек у име напретка и превазилажења застарелих буржоаских форми – образовање на парадигму компаније и предузећа (на дуговања и потраживања, на менаџерске колегијуме, на информатику и енглески уместо латинског и грчког, и на хиљаде других садржаја кохерентних са капиталистичким реструктурирањем школе).
«Свако ограничење је препрека за капитал», рекао је Маркс у свом делу Grundrisse. А за капитал школа је граница која се мора превазићи, пошто се у њој формирају, историјски доказано, људска бића, а не потрошачи, штавише, људи са критичком свешћу, културном подлогом и способношћу просуђивања, управо с оним што фанатизам финансијске економије не може толерисати и зато мора то да уништи. Уништење школе значи одсецање глава генерацијама мислилаца.
Познато питање, све више у моди, «какве могућности за рад ми даје проучавање филозофије и уметности», открива невиђену ресорпцију образовања у корпоратизацију и аксиоматику формуле do ut des („ дајем да би ти дао" - прим. прев.) у оквиру потпуног уклањања онога што је некада било темељно, а то је да школа мора да образује, а не да ствара безглаве компјутере и произвођаче профита. Замислите да је у Платоновој Академији или у Аристотеловој Перипатетичкој школи неко запитао филозофа «какав ћу посао наћи након овога».
Из ових разлога, а у данашњем животињском царству духа, не може бити места за истинску праксу филозофије – за знање као промишљену дисонанцу у односу на монотонију постојећег – и, уопште, за било какав покушај да се самостално мисли својом главом ослобађајући се опасно заводљивог погледа капитала. То постаје нарочито јасно када се имају у виду реакције власти. И у овом случају, у свом капиталистичком облику, она не прибегава директном насиљу против онога ко је оспорава. Једноставно користи тихо и невидљиво насиље у економској форми: уклања средства потребна за истраживање и остваривање критике и, истовремено, не преузима одговорност за то јасно политичко деловање, препуштајући га безличној вољи тржишта.
Континуирано смањење финансирања за културу (или, у комплементарној форми, континуирано финансирање флукса хетерогених форми струковног идиотизма) представља само по себи политички програм маскиран на одговарајући начин анонимним законима економије. Гушење сваке критичке перспективе не постиже се данас употребом насиља у директним и очигледним облицима, као у случају спаљивања Ђордана Бруна и Ванинија, већ уклањањем ресурса потребних за преживљавање, односно тако да се насиље, изражено кроз иманентну економску категорију, врши углавном невидљивом акцијом џелата, при чему су невидљиве и патње жртава.
Наравно, потребно је реаговати на то варварство. Потребно је реаговати полазећи од културе: револуција је првенствено културна. Потребно је да се наставници успротиве подучавањем вредностима класика и историје, уметности и филозофије и да на тај начин, критичким мишљењем, омогуће снажно супротстављање економском кретенизму и програмираном идиотизму, ма где они били доминантни.
Превод с италијанског Драган Мраовић
Објављено у Печату, бр. 366.
Коментар текста: Педагогија и образовање су ми већ дуго у фокусу интересовања. Уписао сам факултет да бих постао педагог, то волим, то ме испуњава. Други разлог је незадовољство неким мојим педагозима (кроз целокупно школовање). Педагог би требао да трага за начинима да своје ученике научи, не толико садржајима свог предмета, већ да мисле у том предмету. Када кажем «да мисле», под тим подразумевам одређену врсту самосталности, упознавање са битним местима неке «материје», са начином постављања питања...циљ није једино позитивно знање и његова примена (научити чињенице, законе, објашњења, формуле...). Циљ су методе и постулати неке науке. Када се то савлада, чињенице и објашњења се релативно једноставно изводе. Ми смо учили толико непотребних и небитних ствари, а оним најважнијим нас је ретко ко подучавао. Остао сам ускраћен за много тога током школовања и то је битан педагошки наук који као педагог нећу поновити. Реформа школства о којој Фузаро пише не оставља много простора за тако нешто (неки од нас не раде у струци, а друго, и онима који раде (и желе да раде) обичајно и законски су «везане руке»).
Уместо кометара:
Нешто на ову тему,условно и овлаш, додуше, написао сам у следећем тексту:
https://pletenijesloves.wordpress.com/2015/12/14/%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%83/
Поздрављам!
Аутор Станимир Трифуновић — 21 ÐÐ 2015, 16:34
privatna skola donosi slobodu, pa ko zna, mozda bude na bolje.
Za mene su u ovom trenutku podjednako zanimljive tema kritickog obrazovanja, odnosno da dete misli koliko i nedostatak predmeta koji otvara mesta za egzistencijalna pitanja (ovde i sam osecam uticaj Eticara brige na mene)
u vremenu kakvo je izgleda da su nam potrebni novi obavezni predmeti.
sve cesce citiram jedan clanak, ali eto neki naucnici kazu potrebno je da radimo na povecanju svesti o tome sta znaci biti covek. (Weger, U.W., Loughnan, S. (2013). Virtually numbed: Immersive video gaming alters real-life experience. Psychonomic Bulletin & Review)
p.s. Imali smo ideju za anketu medju srednjoskolcima, sta je cilj obrazovanja - da li sticanje znanja radi zaposlenja, usvajanje odredjenih vrednosti ili nacin da se dodje do sretnog zivota.
Аутор Djordje — 07 ÐÐ 2016, 04:50
Gledao sam par filmova koji se odvijaju u privatnim skolama (Drustvo mrtvih pesnika, Reci i slike, Miris zene) i veoma mi se dopalo sto su to skole sa tradicijom, sto se tu izucavaju stvari koje nisu direktno korisne za zivot ali itekako uticu na formiranje licnosti. Sjajni Pacino na kraju Mirisa zene drzi jedan fenomenalan govor, postidim se u ime skoro svih mojih nastavnika i profesora kada to cujem...taj covek je postavio jedno fundamentalno pitanje- vi se dicite uspesima skole, a u skoli pravite mekusce, poltrone, ubijate slobodu, hrabrost, cast, dostojanstvo, uvlacite ljude u mrezu intriga i sitnih interesa, i sl.
Ne znam kako je na tvojoj generaciji, kod mene su za ovo podizanje svesti o tome sta znaci biti covek ismevali ljude, proglasavali ih kontinentalcima, govorili im da su smesni, da pisu svoje manifeste...ja mislim da je to vazno pitanje.
Na koje si obavezne predmete mislio? Da li bi uveo etiku kao izborni predmet u skole? Ja sam vise razmisljao o fakultetskim predmetima...neki moji gimnazijski predmeti su bili smesni - fizicko, muzicko, sad shvatam koliko je to lose, otprilike se propagira ovako "ucite ozbiljne predmete, ostalo je nebitno, od umetnosti, sporta itd ne mozete ziveti"
Аутор tarpe — 09 ÐÐ 2016, 21:04
Zasto ne realizujete anketu? Sa tim treba biti pazljiv, pitanja se postavljaju sa nekim ciljem, anketa treba nesto da pokaze, zatim se bira reprezentativni uzorak...na kraju, ovi ciljevi se uopste ne iskljucuju, postoji poredak medju njima, sta je kome vaznije ali se ne moraju iskljucivati
Аутор tarpe — 10 ÐÐ 2016, 10:11
Anketa je zakazala zbog opreme. Ali je ideja bila da dobijemo kakav takav odgovor, da vidimo kako razmišlja generacija ako uopšte na ovu temu i da li primećuju išta sem kapitalističkog i kako (izgleda da biste nam mogli dosta pomoći u organizaciji obzirom da nemamo iskustvo na traženom nivou)
Predmet koji sam spomenuo ne mora biti samo etika, ali bi trebao biti miks različitih tema, neka tu bude i religijskih dilema, određenih svakodnevnih pitanja koja i ne moraju biti etička (razeumavnje različitih ljudi, profesija, pa i kultura.. plus tinejdžerske dileme ). Recimo sve što nije profitabilno, a zaslužuje pažnju.
Spomenuli ste da Vam je smešna trenutna organizacija muzičko konkretno (zašto ne i tehničko i likovno) a sa druge strane ne poričete značaj umetnosti. Ja prvi u osnovnoj nisam razumeo poentu, i sumnjam da sam mnogo toga (ako išta) naučio na tim časovima. (a ponekad su bili pravo mučenje za mene) Da li je dovoljno da ih ostavimo samo kao izborne? Možda možemo da ih pomešamo sa mojim još-uvek-ne-definisanim predmetom kako bi ispratili određene teme?
Аутор Djordje — 11 ÐÐ 2016, 01:44
Hocu da pomognem, i idejno i u smislu organizacije. Mada nemam neko znanje o tome, osim onog što sam čitao iz psihologije i pedagogije za nastavnike i o nekim političkim anketama.
Tokom školovanja retko koji nastavnik mi je spominjao posao, znači misao tipa "vi ovo radite da biste jednog dana bili to i to", sveli su školu na dosadu i moranje, bubanje i formalnosti.
Za tvoj predmet ima osnova, ali to zahteva sistemsku promenu (nemaš kadrove, šta ćes sa postojećim, potom, kako bi opravdao postojanje takvog predmeta). Ima li iskustava u drugim zemljama sa ovim?
Ovo moram da te pitam, u kom smislu je profitabilnost problem? Profit je poželjna stvar osim ukoliko ne postane vrhovna vrednost, što je naravno vezano uz divlji kapitalizam.
Sve je to meni isto, tehničko, muzičko, likovno, fizičko...to su važni predmeti, a zapostavljeni. Možda grešim, ali ubedjen sam da je to sve do predavača, i oni su digli ruke, tako im je lakše a sredina i kolege odobravaju prećutno sve ovo...logika je sledeća "ako se škola pročuje kao teška, niko je neće hteti upisati", onda "ima sve petice daj mu i iz fizičkog, nema veze što ne može da uradi kolut nazad i što je razvijen kao motka", pored ovog nama ne trebaju neprijatelji, ovo su recepti propasti.
Slažem se da bi ovo moglo da ide zajedno u neki "paket predmet"
ali kako napraviti prioritete, to su ipak različite i obimne materije. Pratiš li raspravu o veronauci i građanskom?
Umetnost je važna samo tu važnost ne treba meriti merilom matematike ili hemije, ono kao pusti muzičko uči hemiju jer ne možeš postati lekar bez toga. Umetnici su neozbiljni i nesrećni ljudi, lekari su gospoda:)
Аутор tarpe — 12 ÐÐ 2016, 00:30
Nisam smatrao da je problem, već upravo tako, da profitabilnost nije merilo, već da ćemo neke predmete gurati uprkos tome što nisu profitabilni.
Dok mi pricamo o novom predmetu, u svetu seku i ono što postoji http://www.theguardian.com/higher-education-network/2015/sep/25/japans-humanities-chop-sends-shivers-down-academic-spines
Počelo je sa poklanjanjem iz fizičkog, ali se sada poklanja svima gde je moguće, tj kriterijum generalno opada.
Raspravu o veronauci/građanskom samo delimično. Bolje da me ne pitaš :)Komentari obe strane na koje nailazim su izrazito pristrasni i uvredljivi. Tražimo toleranciju, ali veronauku ne tolerišemo nikako koliko vidim. (čitam jedne prosvećene, jedne korektne i skoro da ne znam ko je gori. Kažem skoro pošto su ovi konkretni uspeli da dotaknu dno :) ) Horoskop i tesline pločice bi bolje prošli. Druga strana, po navici umislila da je iznad svih, pa rade šta im padne napamet. Veronauku su predavali i predaju ljudi bez završenog fakulteta, ako imaju dobru vezu kod Vladike i tako je svuda. Ljudi koji ne bi smeli da priđu školi, nepismeni, neobrazovni su prvi dobili posao. Ako ti je otac uticajan, može se reći da posao iz veronauke obezbedio onog dana kada su te doveli na prijemni za srednju školu. Za Sremsku eparhiju sam svedok više od jednog primera, ali su Vladike svuda takve. A program nema ko da im sastavi, totalno neprilagođen.
Na pitanju o umetnosti sam insistirao zato što spremamo (ne mom, već druge kolege) debatu o umetnosti koju treba da vodim, pa pecam argumente koji bi branili umetnost i položaj umetnosti, a onda i društvenih nauka :)
Za anketu se javljam, ako i kada dobijemo povratnu informaciju, a nadam se da hoćemo uskoro.
Аутор Djo — 12 ÐÐ 2016, 05:01
I kod nas ima onih koji ozbiljno promisljaju o uvodjenju novih predmeta, na primer, https://milovandekic.wordpress.com/2013/10/21/potreba-za-novim-predmetom-razumevanje-ljudskog-ponasanja/
E sad, imas i otvorene predmete, ciji se sadrzaj menja u zavisnosti od trenutnog fokusa istrazivaca, tako da ti pod jednim imenom mozes predavati bilo sta. Meni je bilo krivo kada su ukinuli Opstu metodologiju na nasem fakultetu, tj. taj naziv, a sadrzaj predmeta je ostao isti. U svetu se vodi racuna o tradiciji, a kod nas navodno najnapredniji ljudi prave najnazadnije poteze. Sigurno si to negde video, imas na primer istorijate katedri, pa onda imas titule profesora nazvane po svojim prethodnicima i uciteljima, recimo Clarence Irving Lewis Profesor of Philosophy...meni je to sjajno, zdrav odnos prema tradiciji, nije robovanje a nije ni zaborav.
Slicnog sam misljenja u vezi rasprave veronauka i gradjansko. Drug mi je izgubio posao veroucitelja, covek koji je pri crkvi "od malih nogu" i koji je u tome iz duse, potpuno iskreno i predano, on otprilike postaje ravnodusan jer za njega nema mesta u tom sistemu.
Umetnost ide u isti kos sa drustveno-humanistickim naukama i religijama jer se bave ciljevima i smislom coveka i covecanstva. Ovaj tekst ti mozda moze otvoriti neka pitanja http://www.jovanbabic.com/nauka.pdf
I sam se vise interesujem za drustvene nauke i odnos prirodnih i drustvenih nauka, svrstao bih to u metafilozofiju, moj master rad se tice unifikacije ili ujedinjenja drustveno-humanistickih nauka; pitanje je uopste sta su te nauke i mozemo li govoriti o jedinstvenom konceptu. Slicno je i sa terminom "nauka", svi ga koriste a kad shvatis koliko toga se svrstava pod taj kisobran pojam, onda se upitas imaju li te stvari ista zajednicko (sem nekih nacelih odredjenja). Nauka o knjizevnosti i mikrobiologija, istorija i biohemija, na primer.
Zatim, vrlo zanimljivo pitanje o trecoj kulturi, koje je u vezi sa gorenavedenim. Ja kao neko ko otprilike pokusava da sledi trag Rasla, Popera, Djuija i drugih filozofa koji su radili u razlicitim oblastima iznenadim se kako obrazovani ljudi u umetnosti ili religiji malo znaju o egzaktnim naukama, i obrnuto. Drustvene nauke su sada u jednom specificnom polozaju jer imas prodor preciznijih metodologija u njih, psiholoskih, bioloskih, matematickih paradigmi, vrlo je zaniljiva situacija...evo jos jednog zanimljivog teksta koji ti moze biti od pomoci http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0023-5164/2013/0023-51641341011K.pdf
Аутор tarpe — 13 ÐÐ 2016, 09:57
Hvala na pomoci i linkovima. Znace. Bicu tih narednih desetak dana, posle toga se ponovo čujemo.
Аутор Djordje — 16 ÐÐ 2016, 22:59
Komentari i sugestije su bili od ogromne pomoci, hvala.
Zanimljiva tema rada.
Ako krenemo od sebe, ne znaju ljudi ni sta je filozofija, pa samim tim ne ocekujem da je prate, traže i sl.
Аутор Djordje — 27 ÐÐ 2016, 03:36
Nema na cemu, i meni je prepiska koristila, voleo bih da sam licno mogao da ucestvujem u diskusiji...ove mini prepiske mi odgovaraju jer nemam bas mnogo vremena da idem na predavanja i slicne dogadjaje, a neke teme me prate u stopu:) Ove internet prepiske su cesto jedina prilika da ukrstim svoje stavove sa nekim.
Jeste, rad se bavi koncepcijom nauke Georga Henrika fon Rihta (fon Rajta), finskog filozofa, koji je metodoloski dualista, brani tezu o dva tipa naucnih objasnjenja...i nekim alternativnim koncepcijama, recimo Dejvidsonovim pogledom na nauku. Citao sam tekst o masinama i moralu, interesantan, cim budem imao malo vise vremena poslacu komentare.
Аутор tarpe — 28 ÐÐ 2016, 09:09
Sad videh da imaju izvestaji sa tribine, svaka cast, pogledacu, deluje interesantno
Аутор tarpe — 28 ÐÐ 2016, 09:24
Vidim pojavljuju se novi izborni predmeti, cini mi se da ovaj ima dodirnih tacaka sa tvojom temom rada.
Наука и рационалност
http://www.f.bg.ac.rs/filozofija/silabusi?IDK=2565
Аутор Djordje — 15 ФР2016, 13:07
Petre, sposoban si, znanje imas....to je jasno svakome ko cita tvoje tekstove. Ali ako cekas promene u Srbiji da bi poceo da radis u struci, a jos pre kao pedagog( profesor u srednjoj skoli ili na fakultetu) plasim se da ces se nacekati. Nisam od onih, kako ono bese " uzmi diplomu i pali" ali ja bih ti preporucio da razmislis i o nekom masteru u inostranstvu...mislim da jos nije kasno, verujem da imas ispod 30 godina...a u Srbiji ces se ukiseliti.
Аутор nenad — 29 ФР2016, 10:57
A interesuje me koji tacno liberalizam podrzavas? Trzisni? Sta mislis kako bi se na slobodnom trzistu kotirala tvoja " roba" ( etika, teologija, filozofija...). Nikako! Koliko bi proslo pre nego sto rijalitiji istisnu i ovo malo kulturnih sadrzaja? SAD u kontekstu TTIP sporazuma zahteva da Francuska prestane da subvencionise francusku kinematografiju i da dozvoli holivudskoj da joj slobodno konkurise. Koliko bi Renoar/ Trifo izdrzali u duelu sa Spilbergom/ Lukasom? I nemojmo se varati...nije to od juce. U starom Rimu ljudi su masovno napustali pozorisne predstave i isli da gledaju medvede kada bi se pustio glas da je dosao cirkus. U Francuskoj ljudi su radije gledali javno giljotinjiranje nego predstavu, predavanje ili knjizevno vece. Ljudskoj prirodi treba staratelj, neo da je usmeri. Ali kada kazem drzava- mislim na intervenciju drzave koja bi bila potpuno emancipovana od onih koji njome upravljaju, drzavu kao dobro uhodani mehanizam, u kojem upravljaci samo obrcu tockove, ne uticuci na njihov pravac. To do sada nikada u istoriji nije postignuto. Verovatno i nece..
Аутор nenad — 01 ÐÐ 2016, 13:10
Nenade, hvala na javljanju i savetima...poprilično sam se umorio i ukiselio :) Da mogu, sutra bih otišao, postoje neki planovi, nešto će valjda i biti od toga.
Što se tiče liberalizma, bliske su mi ideje onog klasičnog, ne ovog savremenog. Upravo bi one sprečile ovo što si rekao o zahtevu Amerike Francuskoj. Taj liberalizam počiva na dve institucije koje obezbeđuju slobodu, a to su - slobodno tržište i jaka država. Država donosi pravila i obezbeđuje da se ta pravila poštuju. Ta ideja je zavodljiva, ali je vrlo prirodna, jednostavna i meni veoma privlačna, premda se lako može izvrtati. E sad, tu u igru ulaze svojina, protok roba, itd, pa se stvari komplikuju. Dakle, liberalizma nema van države, ako dopuštaš da strana roba ulazi na tvoje tržite, onda ona ima drugačiji status. Interes ti je da dozvoliš uvoz jer porezom jačaš državu, dobijaš konkurentnije tržište i stimulišeš domaće proizvođače. Ja mislim da bi Godar, Renoar, Trifo ili Breson itekako izdržali konkurenciju Holivuda, ako bi se uopšte sa njim takmičili. Pitanje je da li su to stvari koje bi trebalo da budu na tržištu, na državi je da to odluči. Većina savremenih liberala bi rekla da to treba prepustiti tržištu, ali ja mislim da se to kosi sa klasičnim liberalizmom (koji je opet iznutra iznijansiran). Francuska može imati interes i da ulaže u Holivud, ako tako odluči...poenta sa tim liberalizmom je da pokaže kako je profit važan, ali da nije ispred slobode. Veći profit ne može da bude plaćen manjkom slobode, odnosno prinudom. Ako većina Francuskih građana nešto misli, to mišljenje obrazloži i precizira, potom se ono kroz vlast pretoči u odluku, to je po meni liberalizam.
Znanje koje si pomenuo nije tehničkog tipa i nije naročito konkurentno u ovom vremenu, ali samo u jednom smislu. Ako stignes, procitaj moje eseje o predrasudama o filozofiji. Mene zanima dobrim delom analitička filozofija, a ona je u vezi sa mnogim aktuelnim pitanjima - eutanazijom, seksualnim slobodama, kibernetikom, dizajnom, i sl. Imamo li u vidu da je ona generalno gledano minimalistička i pragmatička, onda je to u skladu sa ovim vremenom. Kod nas imas privatne studije marketinga, programiranja i jezika, ali nemas filozofiju ili arheologiju. U Americi imaš i to, zato što ti ljudi rade aktuelne stvari - filozofi rade na kreiranju robota, problemu svesti, to se sada delom radi i ovde, kao što diplomci sa elektrotrhnike mogu da rade u privredi, na sličan način mogu i filozofi...nadam se da sam uspeo da ti odgovorim bar na neke nedoumice.
Аутор tarpe — 01 ÐÐ 2016, 22:59
Nista, ja se samo rukovodim iskustvom mog brata koji je zavrsio Pravni fakultet sa prosekom 9.80, posle toga i master na Oksfordu kao najbolji u klasi, imao deset radova objavljenih u raznim casopisima, a ni na jedan konkurs za saradnika nisu hteli da ga prime, da bi mu poslednji put ocrnili karakter jer drugacije nisu mogli. Sada je na doktorskim studijama na London school of economics, gde je angazovan kao predavac, trener fakultetskog tima za arbitrazno pravo, i konsultant jedne firme za arbitrazno pravo. Ne znam tacno kako je na filozofiji ali pretpostavljam da bi mogao dobiti stipendiju ako si imao iole jaci prosek.
Hvala ti na odgovoru! Slabo sam citao o klasicnom liberalizmu..voleo bih neka temeljna dela da procitam da bi mi bilo jasnije?
Eh, u SAD mozes da radis u jakoj firmi i bez ikakvog fakulteta, cak i u pravnoj oblasti( Erin Brocovich npr). A mozes i sa " liberal arts" http://time.com/3964415/ceo-degree-liberal-arts/. Samo sto mi nismo ni blizu tog nivoa meritokratije znanja, a kada bi taj model primenili izvrgnuo bi se u svoju suprotnost.
Ali ja se slazem sa tobom...kada bi se na nasim fakultetima vise ucio nacin razmisljanja, a manje suve cinjenice...onda bi i " besperspektivne nauke" poput filozofije bile primjenljive u praksi.
Аутор nenad — 02 ÐÐ 2016, 09:10
Ух, ЛСЕ, па то је сан снова:) Познајем једну девојку која тамо ради докторат, овде је дипломирала новинарство. За одлазак и студирање треба перфектно знање језика, што мене веома кочи и успорава.
Имаш старе (Смит, Мил, Кант, Лок, Хјум) и нове (Попер, Хајек, Берлин) класичне либерале и њихове књиге су доступне. Неки од горе наведених људи су више политички, а неки економски либерали, Хајек је добио Нобелову награду за економију. Мила би многи сврстали у социјални либерализам, а не у класични. Старијим либералима су фалила научна оруђа да прецизирају своје идеје. Ја тренутно читам књигу Интелектуална историја либерализма Пјера Манона, веома је добра. Локове Две расправе о влади, део Кантових политичких списа, Милов и Берлинови есеји о слободи, неке Хајекове радове из Студије иѕ филозофије, политике и економије, то је оно што сам ја читао.
Аутор tarpe — 03 ÐÐ 2016, 00:18
Evo, ako je problem sa materijalima za ucenje jezika, ovde mozes naci sve knjige koje su ti potrebne da naucis engleski i do C2 nivoa( spremis test) http://vk.com/englishlibrary. Uz to, tu imas i knjige za citanje...sto je najbolji nacin da se nauci engleski uz slusanje podcastova koji te interesuju...Pa zagrej malo stolicu, i nece ti puno trebati. Npr. ja ucim sada francuski...iako sam na B1 nivou ocekujem uskoro C1.
Hvala puno na preporukama! Svakako cu to procitati...da ih upoznam makar teoretski...:). Sprovodjenje u praksi je vec nesto sasvim drugo.
Sve najbolje
Аутор nenad — 03 ÐÐ 2016, 07:53