Југославија као мртвачки сандук
-Милан Брдар: 1959 моја мајка у Загребу тражи хлеб и не добија га, тек када је тражила крух добила је хлеб; на екскурзији у Љубљани постављамо питање жени наулици која неће да нам да одговор јер смо поставили питање на српском језику (а двадесет секунди касније установљавамо да зна српски); цела улица приватних ординација у Сплиту, а у београду само једна (и њу држи професор стоматологије коме је лично Тито одобрио да то отвори)
-Ко кога овде завитлава?
-Паметни су видели да је то напукла и лажна заједница
-Држава онтолошке лажи – материјално се живело боље, али идеолошки је то сивило
-Чекали смо да се кућа уруши
-Словенци су паметни – каже Брдар. Нису, професоре Брдар, памет и лукавство не иду једно са другим. Памет подразумева искреност, а лукавство увек има конспиративну димензију
-Интелектуалци су ситни трговчићи
-Политика: механика или етика
-Музика као бекство од сивила социјализма
-Велика уметност, наука (па и религија): слобода или мука. Велика уметност настаје у муци.
-Наш пут у Европу: са Његошевих леђа се попети на Гетеова леђа! Ово је велика заблуда изузетног професора Брдара. Није Гете већи од Његоша. Његош гледа у Исуса Христа, Кнеза Лазара, Светога Саву, напаја се са највећих извора. Његош влада народом, пише дела и служи Литургију. Гете би могао да учи од њега.