Kratka istorija poricanja genocida u Srebrenici
Grupni portret pristojne Srbije sa čekićem, kamom i zahrđalom kašikom
Ustanove kulture u Srbiji – domaći teren za masovne ubice
’Srpski svet’, kulturna ideja koja je izvršila kulturocid
Kad ratni zločinac postane počasni građanin
Nesveto trojstvo: Jedna crkva, jedan narod, jedan vođa
Propadanje kulturnog i čuvanje zločinačkog naslijeđa
Naprijed u srednji vijek!
Kako opravdati Srebrenicu u udžbenicima historije
Srpske intelektualne zanimacije: Odbrana Kosova i spaljivanje Basare
Zabranjeno je iskopavati istinu iz masovne grobnice
Zločinačka imena pod ‘pravim uglom’
Zatvor zvani Republika Srpska!
Republika Srpska je najveći spomenik genocidu na svijetu
Handkeovom ulicom genocida u Srebrenici
Nož, žica, genocid za cijelu porodicu!
Људи који пишу и читају знају да су наслов и поднаслов у новинарству еквиваленти резимеу (сажетку) у научном раду. Наслови имају двоструку улогу – да привуку читаоце и да открију интенцију и садржај онога о чему аутор пише.
Претходно су наведени наслови колумни двојице новинара Ал Џазире – Томислава Марковића и Драгана Бурсаћа. Већина њихових наслова и поднаслова је на том фону. Не би било чудно то што они пишу о геноциду или злочинима из последњег рата, ако би поред тога писали о другим темама. Не, њима су сви наслови овакви.
Урадимо један мисаони експеримент! Замислимо да неко из Индонезије или Перуа покушава да сазна нешто о тренутним балканским приликама. И замислимо да набаса на Реуфа Бајровића на Твитеру. И Реуф му препоручи да чита Ал Џазиру и колумнисте Марковића и Бурсаћа. После неколико прочитаних текстова тај човек „из белог света“ би закључио – Срби су болестан народ! Јер се у тим колумнама налазе искључиво негативне квалификације о српском народу.
Није Србија болесно друштво! Подељено јесте, у проблемима јесте, али болесна није. „Болесни“ су Бурсаћ и Марковић! Болесно безобразни!
Powered by blog.rs