Пераст
У Перасту смо се обраћали већем броју особа покушавајући да од њих сазнамо коме припадају напуштене и скоро руиниране куће и палате, јер о томе нигде ништа нисмо могли да прочитамо. Али, сви којима смо се обраћали само су се смејали на наша питања, окретали се и одлазили. Неколико километара даље, у Рисну, чули смо да у Перасту више нема ни једне нормалне особе, цео град je препуштен већем броју лудака, који тамо могу да раде шта им је воља и које једном недељно држава снадбева намирницама.
Томас Бернхард, Лудило (збирка кратких прича)
27/10/2018
Додај коментар |
0 Трекбекови