Svensonovo uvođenje u filozofiju
Pojam “filozofije” se ponekad koristi u strogo ograničenom obliku, kada neka tradicija ili škola mišljenja želi da tu reč učini svojim vlasništvom [19]
Nijedna kratka definicija ne može obuhvatiti raznolikost filozofije [19]
Filozofija je aktivnost, a ne niz rečenica za učenje, metoda ili istina koje neko jednostavno mora usvojiti kao član neke mislilačke zajednice [25]
Osnovna ideja filozofije (…) izražena je u Kantovom opisu prosvetiteljske misli kao imperativ da se koristi sopstveni razum kako bi se prekoračila sopstvena “samoskrivljena nezrelost” [28]
Cilj je postojati na svetu na promišljen način [34]
Čovek je metafizičko biće. (…) A filozofija je nezaobilazna. Ona se nalazi u našem jeziku, u politici, u našim postupcima, u skoro svakoj ljudskoj aktivnosti. Svi filozofiraju, ali nisu svi svesni da to rade [34]
Spoznaja da postoji ne-naučna spoznaja je ključna za adekvatno razumevanje cilja filozofije i njenih mogućnosti [56]
Teško se može reći da neki analitički filozof, kao što je Dejvidson, piše mnogo “jasnije” od nekog kontinentalnog filozofa poput Deride [66]
Istorija filozofije se bavi sopstvenim vremenom [72]
Najvažniji rezultat filozofske refleksije za mene nije to što me vodi ka novoj istini, već pre što me dovodi u stanje da vidim više mogućnosti – prostor za razmišljanje postaje veći [122]
Filozofija koja se praktikuje na univerzitetima se ne bavi time da se neko obrazuje ili oformi kao osoba, već da se obuči za određeni posao [152]
Za jedan od važnijih zadataka filozofije smatram artikulaciju osnovnih metafizičkih shvatanja koja imamo (…) i njihovo kritičko vrednovanje [158]
Onaj ko tvrdi da ne postoji besmrtna duša nije ništa manje metafizičar nego onaj koji tvrdi suprotno [158]
Lars Svenson, Šta je filozofija? 2012, Karpos, Loznica
Gordić Petar, 13/02/2017
Додај коментар |
0 Трекбекови