Šta bi Đinđić rekao Kirbiju?
Američki ambasador u Republici Srbiji je zbog današnje izjave zaslužio da ga ova zemlja najuri. Ja bih mu rekao "Marš napolje, bitango, i ne vraćaj se", a njegovoj zemlji da pošalje nekoga ko ume da se ponaša diplomatski. Nismo mi ovde neka ledina kojom pentagonski ološi mogu da trguju. Naravno, ja nisam diplomata, trebalo bi mu to saopštiti na dilopmatski način. Mislim da bi mu to poručio i pokojni premijer Zoran Đinđić, čiji je poslednji intervju pokazao njegovu svest o svojoj državi i odsustvu samopoštovanja. Danas imamo razne Čede i Čankove, uvažene opozicionare iz 90-ih koji se pozivaju na Zorana i zagovaraju ono što on ne bi zagovarao...ubili su ga stranci, za koje gorepomenuti rade.
Zna se šta jedan ambasador sme, a šta ne sme! On zastupa interese svoje države, koja je inače okupirala našu...Kirbi se šegači sa nama, govori nam kako SAD ne traže priznanje već normalizaciju odnosa. Kao da se obraća zajednici maloumnih! Normalizovaćemo odnose kada zatvorite bazu na teritoriji Srbije, a onda pustite Srbe i Albance da se dogovore o zajedničkom životu. Ma Fajgelj je kralj, nema sa njima diplomatije, treba stvari imenovati na pravi način...oni nama uranijum, mi njima so i hleb, a Čeda sav srećan kaže da treba da idemo u NATO...i diplomatija uključuje čast, dostojanstvo i hrabrost. Gospodine ambasadore, imate 48. časova da napustite teritoriju Republike Srbije, nakon toga...možda neki časni Srbin vrati onaj metak koji ste ispalili u Zorana Đinđića!
Gordić Petar, 25/12/2015
16 Коментари |
0 Трекбекови
Ne sećam tog intervjua, već onog izlaganja sa štakom pred kamerama kada je govorio o neuspelom atentatu kod Limesa.Nemojte veličati Đinđića u smislu kako ga opisaste jer svaka medalja ima svoje lice i naličje.
Аутор devica63 — 25 ÐÐ 2015, 21:56
Lepo rekoste, svaka medalja ima lice i nalicje, nisam velicao Đinđća u svakom pogledu, imao je grešaka, ali se pred kraj života dosta osvestio, samo što se o tome malo zna. Znate li da se sastajao i savetovao sa Ćosićem? Znate li da je predložio Ratka Dmitrovića za direktora RTSa? Mnogo toga se u javnosti ne zna...a intervju gledajte ovde http://tarpe.blog.rs/blog/tarpe/podsecanja/2015/03/11/ko-je-ubio-ove-ljude
Аутор tarpe — 25 ÐÐ 2015, 23:33
Pogledao sam intervju, mislim da ste u pravu, jer se osvestio i hteo smer koji nije odgovarao americi najviše. Govorio je da se Srbijom ne može komandovati spolja i da ćemo Mi sami o sebi odlučivati, pitao je kada će se vratiti naši vojnici na KIM, a rok je bio prošao, takođe je hteo da reši pitanje KiM-a a da nije na štetu Srbije. Iz ovoga se može zaključiti da je zbog toga i bio likvidiran.
Аутор devica63 — 26 ÐÐ 2015, 15:05
Pa naravno da je to zakljucak, kakav god da je bio u nekim pitanjima u ovom intervju je sjajan, i vidi se da ne laze, vidi se spremnost, resenost, uverenost, erudicija i sto je najvaznije - nacionalna svest i spremnost da se bori za to...kada vidim ko mu svake godine polaze venac na grob spopadne me muka, organizuju se emisije, tribine, ljudi se pozivaju na njega, neki koje je otvoreno prezirao...a ovog intervjua nigde nema, ne prikazuje se, prica o ubistvu je smesna, sudjenje veka, itd. Ja mislim da se time nesto zataskava.
A stranci su ga ubili zbog politike oko KiM, nije on Milosevic da ga optuze i bombarduju, da kazu da je kasapin, sa njim nisu mogli da manipulisu, sam kaze tamo da ima reputaciju i da svesno ulazi u to i da mu nije zao. To je sloboda, neverovatna i danas tako retka sloboda da se boris za svoja uverenja...pa onda prica o ambasadorima, svaka mu je na mestu u toj emisiji.
Аутор tarpe — 26 ÐÐ 2015, 21:22
Taj intervju nisam pratio do sada, ne znam ni sam iz kog razloga, moguće jer nismo bili na istim političkim stranama. Sada hladne glave, sasvim je korektno rekao i nije dao da se saginjemo tj. nije na to pristajao, a deo oko ručkova sa ambasadorima i pozivanjima ostao je upečatljiv a naši i dalje su trčali kao da ambasadori vode zemlju a ne organi države. Nema nigde ovog intervjua, ne znam razlog, ali i sam je rekao da u tom momentu kad je bio na vlasti da nismo imali 20 obučenih ljudi za razne oblasti koji bi gurali ekonomiju i ostale stvari za napred. Vizija pred kraj života u smislu kako dalje, zaustavljena je ubistvom.
Аутор devica63 — 26 ÐÐ 2015, 22:29
U jednoj knjizi Dobrice Cosica procitao sam kako ga je u decembru 2001. Djindjic zvao da porazgovaraju o statusu KiM, da cuje njegove predloge. Cosic se tim pitanjem bavi decenijama, temeljno i odgovorno, iznad svega pravicno, i rekao mu je sve sto misli da treba da se uradi. Zoran je gotovo vecinu toga prihvatio, poslao pisma vodecim politicarima sveta, pred medijima pokrenuo to pitanje...bas me zanima sta su tada mislili misevi Canak, Ceda, Vuk, ...imao je znanje, integritet, autoritet, verovatno je bio jedno vreme povezan sa nekim mafijasima i stranim faktorima, ali nije bio lutka kao vecina takvih ljudi.
Аутор tarpe — 27 ÐÐ 2015, 19:54
Znam da je razgovarao sa Ćosićem i da ga je uvažavao. Ovo ste dobro rekli, na kraju u smislu da nije bio lutka već hteo konkretno da rešava probleme i da ima svoje Ja i državnost Srbije. Ta povezanost sa krimi elementima baca malu senku ali eto, da je poživeo to ne bi imalo nikakvu smetnju.
Аутор devica63 — 27 ÐÐ 2015, 20:44
Није лако бити јавна личност, јер вам опоненти увек пронађу неке мрље. Ја увек кажем да човек има право да се промени. Карл Попер је био симпатизер и активиста Комунистичке партије Аустрије, а касније постао творац либерализма.
Ђинђић је био отворен човек, и то је она људска и филозофска вредност коју ценим код њега, а коју многи од његових сарадника немају.
Аутор tarpe — 28 ÐÐ 2015, 09:28
Dr Zoran Đinđić odbacuje teoriju moralnosti, i time razgraničava konekciju političkog delovanja i moralnosti. Stvara teoriju "veka ekonomije", čime briše humanističku percepciju i ljudske uzvišene postulate u formulisanju i delovanju, i to pre svega u politici. To otvara vrata "robotizaciji" politike, nečemu najgorem u savremenom društvenom poimanju, kada politika postaje BIZNIS.Usmerava građenje i poziciju sistema tako da apsorbuje šemu isljučivog neoliberalnog koncepta Zapadne Evrope, propustivši pri tom nužnu hijerarhiju građenja na liniji stabilizacija - liberalizacija - privatizacija. Sem toga, princip demokratije biva narušen, ademokratskim političkim metodama represije.
Dokaze za sve izrečeno, naći ćete u imovini njegove porodice. Pozdrav.
Аутор krasiva — 18 ÐÐ 2016, 23:58
Hvala na komentaru! Da nesto razjasnimo za pocetak. Procitao sam samo jedan Djindjicev filozofski tekst i u svom komentaru nisam se bavio njegovom teorijskom pozicijom.Razdvajanje morala i politike je prisutno jos od Makijavelija, ni ja se ne slazem sa tom pozicijom ali je ona dobro utemeljena u iskustvu.
Ako je u velikom delu sveta politika biznis, ako vazi trzisni pristup (na ovaj ili onaj nacin), mi se tome ne mozemo odupreti. Mali smo narod i moramo se prilagoditi, a imamo i cime, imamo vredne ljude, sposobne, koje je komunizam zabio u fabrike i dodelio im stanove-limenke. Ne bismo postali japan, ali bismo ziveli bolje. Za sada nema alternative liberalnoj ekonomiji. Veliki sam protivnik neoliberalizma ali i komunizma, koji pojedinci prizeljkuju. To su dva pola iste ekipe, kod nas su najveci tajkuni navodno socijalisti, pogledajte onog Bajatovica, Palmu, i ekipu.
Za svaki slucaj, pogledajte intervju o kome je rec...ne znam kolika je imovina njegove porodice, ali znam da je bio profesor u Nemackoj. Tamo je mogao da zaradi 10 puta vise nego ovde. Vratio se zbog ideala, terala ga je ta strast za politikom.
Аутор tarpe — 19 ÐÐ 2016, 16:42
Proverite svoje stavove tako što ćete približno saznati imovinsko stanje porodice Đinđić. Biće to onda puno jasnije, a ja ne bih da vas razočaram, ne znam profesora koji je puno stekao. Politika, demokratija, država, u Staroj Grčkoj nastajale su, i nazivane,"javnim praktikovanjem morala"od strane neprevaziđenih učenih i umnih ljudi. Nijedna profesija na svetu ne može biti razdvojena od moralne vertikale ličnosti koja je obavlja.
Da li ste znali da je Zoran Đinđić bio komunista? U Konstancu je odbranio doktorsku tezu, a inače,bavio se biznisom. Možda ovu razmenu mišljenja nastavimo, pa vam otkrijem koje je to poslove on obavljao.
Аутор krasiva — 20 ÐÐ 2016, 00:38
Voleo bih da mi razjasnite tu stvar. Nisam znao da se bavio biznisom, nije moguce da je covek koji je napisao par knjiga, preveo 2-3, bio 15 godina aktivan politicar radio jos nesto. Mozda je imao neki biznis koji je neko drugi vodio, mozda je imao u vlasnistvu neku firmu, ali tesko je sve to zajedno raditi.
Sto se imovine tice, sem stana i nekih akcija koka kole, nisam uspeo da pronadjem nista.
Solidno poznajem grcku filozofiju. Neki ljudi se jesu zalagali da politika i moral idu zajedno, ali bilo je mnogo onih koji su to ismevali. Ljudi poznati kao sofisti su bili protiv ovakvog shvatanja politickog umeca i bilo ih je dosta. Mislite li da polis koji osudi Sokrata "javno praktikuje moral"? Drugo, demokratija u Staroj Grckoj nije bas toliko na ceni, najumniji Grci, poput Platona ili Aristotela je kritikuju i ne svrstavaju medju najbolje nacine vladavine.
Od 6. do 3 v.p.n.ere - to jeste jedan od nekoliko najvaznijih perioda u istoriji covecanstva, period ogromnog napretka koji je tesko ponoviti, ali nema mnogo giganata (neprevazidjenih) u njemu, Parmenid, Demokrit, Aristotel, mozemo dodati jos nekilicinu svako po svom izboru, mada su i oni imali naslednike ogromnog znacaja. Aristotel je, po mom skromnom sudu, jedan od starih filozofa koga je tesko nadmasiti.
Аутор tarpe — 20 ÐÐ 2016, 20:02
U intervju nemačkoj televiziji, on govori o biznisu u tekstilnoj industriji koji je u istoj započeo. U istom intervju on govori o tome na koji način je dospeo u Nemačku, tako što je jednog od najvećeg filozofa današnjice, Jirgena Habermasa, sreo na ulici u Beogradu.To bi bilo isto kao da ste pitali Vladu Divca kako je dospeo u NBA, a on odgovorio, sreo sam Fil Dzeksona na ulici! Zoran Đinđić je bio komunista, u Nemačku je otišao zahvaljujući profesoru akademiku Mihajlu Markoviću. U Nemačkoj se bavio tekstilom, ali ŠVERCOM. U njoj, sve je pod lupom tajnih službi, švercuje samo onaj ko ima "dozvolu" države - onaj ko radi za tajnu službu.Šta je on radio za istu? Cinkario svoje kolege (drugove) levičare, kao deo mase intelektualaca koji su stupili na nemačko tlo,uzeo nemačko državljanstvo. Teza njegovih predavanja u Nemačkoj bila je - Serben sind Idioten i Serben sind ein Volk ohne Kultur.
Nijedna profesija na svetu ne može biti razdvojena od moralne vertikale ličnosti koja je obavlja. Ne zaboravite to.
Saznaćete vi puno o imovini pokojnog premijera, godine su pred nama, a onda se samo zapitajte da li još neki doktor filozofije u SVETU, ima toliko toga.
On nije bio vizionar, već instrument zapada za uvođenje sistema, koji je uveden i drugim zemljama, u okruženju, i sama sličnost u procesima i problematici tranzicije, govori o tome čija je vizija zapravo postojala.
Аутор krasiva — 21 ÐÐ 2016, 02:00
Pazite, ja nisam advokat Zorana Djindjica, a i u filozofiji politike smo usmereni na razlicite teme. Ono sto govorim, govorim na osnovu njegovih javnih nastupa i izjava koje sam procitao. Kazem Vam da je u poslednjem intervjuu delovao veoma iskreno i ubedljivo, tesko da covek moze da glumi tako. A i verujem Dobrici Cosicu kada je rekao da misli da se Zoran promenio. Ne deluje mi kao tip coveka koji je neciji instrument, pogledajte Cedu, Kandicku, Milicku, i ekipu, oni su ocigledno instrumenti i to je ono sto se vidi iz njihovih nastupa. Kod Djindjica toga nema, ja bar tako mislim. Izneli ste mnoge optuzbe, koje je tesko proveriti, mozete li da potkrepite bilo sta od ovog.
Drugo, videlo se da je prosao "sito i reseto", sto je i pozeljno za jednog politicara, da zna kako funkcionise logika i biznisa, i kulture, i pijace, i mafije. To vam je prosto politika, ima malo cestitih tu, i to nije slucaj samo kod nas, svugde je tako. A tako je jer je mnogo novca i moci u igri. Ja se slazem sa vama da uz profesiju ide moralna vertikala, ali stanje stvari je tako da na drustvenoj vertikali uspinje mnogo nemoralnih, beskrupuloznih, necasnih...to postaje nebitna stvar kada je karijera u pitanju sto je strasno (i mislim da bas ovo nije slucaj na velikim Univerzitetima). Imate kod nas profesore etike koji pred studentima izjave da je "dostojanstvo prevazidjena kategorija" (zato sto se ozbiljni eticari time ne bave, sto inace nije tacno) ili druge koji kazu "nije vazno sta cete i koliko da procitate, bitno je da vi sto pre izadjete na ispit".
Pre bih rekao da je Djindjic, kao i Markovic, bio marksista, kriticki nastrojeni marksista, nego komunista. Znam da ga je Ljubodrag Simonovic optuzivao za neke stvari, ali ne znam tacno za sta.
Аутор tarpe — 21 ÐÐ 2016, 09:49
Đinđić je uveo neoliberalni koncept sistema, koji se odlikuje siromašenjem, rasprodajom i kolonizacijom države i tržišta, i kada se doda ustaljeni model tranzicije, karakterisan pljačkom i haosom, identičan onom u susedstvu, sve govori koliko je zapravo bilo vizionarstva, a koliko prihvatanje svega onoga što su gazde sveta tražile i zbog čega su ga dovele na to mesto, uz veliku količinu novca koju je primio, on i njegovi saradnici, što je takođe potvrdio jednim gostovanjem na zapadnoj televiziji. Prosto, predao im je državu. Metastaze devedesetih, su ga, takođe, dovele na vlast. On je bio "ključ" za legalizaciju, uvođenje prljavog novca u normalne tokove i biznis, kriminalaca i nastalih tajkuna, što je debelo naplaćivao. Njegovi ljudi, zajedno sa pomenutim metastazama, ulazili su u institucije prvih postpučovskih dana, protiv zakonito i nasilno ucenjivali odgovorne da izvrše uknjiženje određenih privrednih subjekata. Dešavanja oko bombardovanja, govore o njemu i njegovoj ličnosti, o tome na šta je bio spreman, i kako je dokazivao poslušnost. To ne čudi, jer je i one koji su mu u životu, na ličnom planu, najviše pomogli, uspeo da popljuje.
Аутор krasiva — 23 ÐÐ 2016, 01:05
Hvala vam na vremenu i strpljenju!
Isto bi se moglo reci i za Kostunicu, i za Dacica, sta uopste znaci "uveo neoliberalni koncept" i "bio kljuc" za ovo ili ono. Ne moze on biti kriv za sve jer je bio na vrhu piramide, kao premijer jeste najodgovorniji, ali on se bavio visokom politikom, a njegove stranacke i koalicione kolege ovim sitnijim poslovima. Za neoliberalani koncept su krivi mnogi drugi pre Djindjica, oni koji su i dan danas zivi i zdravi, Dinkic, Djelic, Draskovic, Labus, Svilanovic...ja nisam narocito voleo Djindjica, ali su me taj intervju i njegovo stradanje opametili i pokolebali. Sto se tice bombardovanja, citao sam da je deo njegovog intervjua Spiglu ili nekim drugim nemackim novinama zloupotrebljen, kao sto se i danas zloupotrebljavaju mnoge druge njegove recenice. Na kraju krajeva, da je bio sve to sto kazete, i da se promenio, da je poceo cvrsto da veruje u ono sto govori pred smrt u Banja Luci, i to je za respekt. Takva promena bi znacila veliku snagu, to ne moze svako. Nisa obozavalac Djindjica, ali moram rei da me taj intervju impresionira.
Аутор tarpe — 23 ÐÐ 2016, 10:27