Шта знамо о историји? или сећање на два необележена гроба
17. јула 1946. године - Стрељан Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини, прве групације која је на овим просторима пружила отпор Силама Осовине, настале после распада регуларене војске Краљевине Југославије. Од избегличке Владе Краљевине Југославије именован је у чин генерала и министра војног. Осуђен је на смрт у политичком процесу комунистичког режима под оптужбама да је био сарадник окупатора и ратни злочинац. Важан детаљ је да се и даље не зна где му је гробно место. Председник САД Хари Труман га је постхумно одликовао 1948. године Легијом части. На овом линку се може прочитати писмо Роналда Регана (председника САД-а у вези са ликом и делом Драже Михаиловића). Овде се може погледати емисија у којој историчар Коста Николић на научној основи брани одлуку о рехабилитацији генерала Михаиловића (занемарити непрофесионалан увод аутора емисије!!!) На овој теми се дели српско друштво, али и цео Балкан. Овај процес је утврдио да генерал Михаиловић није крив за оно за шта је осуђен - каже Коста Николић - и додаје да се у вези са темом Драже Михаиловића много тога тиче нашег знања/незнања и да је тај судски процес био монтиран. Недавно сам прочитао књигу о кнезу Павлу и схватио да слабо познајем историју Другог светског рата. Да ли је тачно да историју пишу победници? Шта су историјске чињенице? Колико уопште знамо шта се десило у даљој прошлости ако не знамо шта се десило ни у последње две деценије (како се распала СФРЈ, зашто смо бомбардовани, шта се десило у Сребреници, ко је убио Зорана Ђинђића)? Око свих набројаних догађаја постоји мноштво верзија и теорија, сви причају неке своје приче и у том општем "метежу" тешто је рећи шта се заиста догодило.
17. јула 1918. године - У Јекатеринбургу убијен руски цар Николај Други Романов, са супругом, петоро деце и послугом. Након тога су бачени у необележену гробницу.
Зашто се овим људима не знају гробови? Зашто су убијени? Судећи према карактеру режима који су их сменили и ликвидирали, ови људи су били "светлост слободе".
17. јула 2009. године - Умро је пољски филозоф Лешек Колаковски. Највише се бавио историјом филозофије, историјом политичких и религијских идеја. Предавао је филозофију у Варшави, Оксфорду и на неколико универзитета у САД. Од значајних дела треба поменути књиге "Главни правци марксизма" и "Разговори са ђаволом", као и есеј "Тезе о нади и безнађу".
Додај коментар |
0 Трекбекови