О достојанству једне професије
У времену у коме сви причају о образовању, тешко је наћи оне који заиста знају шта је образовање и који свој живот несумњиво и максимално "дају" професији педагога, учитеља, професора, узора...образовање није писменост, ученост, начитаност, васпитаност, научност, није искључиво само ово иако јесте нека смеша свега овога. Свет се убрзано мења, знање се трансформише, а да тога нисмо ни свесни. Имам осећај да све толиком брзином пролази поред мене! Авиони, камиони, вести... Ипак, има и нечег што је стално. Чуо сам једну поучну причу о томе! Наиме, на једном скупу југословенских књижевника неко је држао говор о потреби да се књижевност прилагоди времену, о потреби за новим изразом, новим тенденцијама, променама (наличје те приче била је критика на рачун Андрића). На те опаске да су људи "пре сто година орали земљу плугом и воловима, а данас машинама" (те да књижевност треба да следи ту дијалектику да тако кажем), јавио се Иво Андрић и рекао следеће (парафразирам) : Да, слажем се са реченим, само не смемо заборавити следеће; мајке су и пре сто година "носиле" децу девет месеци и данас је то тако!
Паметном доста!
Треба имати меру у свему, па и у погледу образовања!
Петар Гордић, 19/02/2017
Додај коментар |
0 Трекбекови