Шумадијски блуз

Smak - Šumadijski blues

Tokom studija filozofije glavni izvor motivacije mi je bila misao "Ja kao pedagog". Šta to znači? Predavač, profesor, nastavnik - zovite to kako hoćete. U našoj zemlji, bar je moje iskustvo takvo, retko nam tokom školovanja neko spominje "real life", posao, pitanja tipa "šta ćete u životu raditi?", kakve vrste poslova postoje, i slično. Ja sam, iako ne preterano, o tome razmišljao. Neki zli ljudi su mi osujetili određene planove pa sam prešao na alternativne. Studije filozofije sam upisao s namerom da postanem profesor filozofije i logike. Sve što sam studirao bilo je potčinjeno tom cilju: postati dobar pedagog. Sebe sam "video" kao profesora, pedagoga, predavača. Svoju studentsku misiju sam doživljavao kao postajanje profesorom i podredio joj sve aktivnosti. Mislim da sam u tome uspeo, iako se taj proces nikada definitivno ne završava. Vremenom sam shvatio da je važan aspekt odgovora na pitanje "kako postati pedagog?" neprestano razmišljenje o vaspitanju, obrazovanju, nastavi, vrednovanju i ocenjivanju...prošao sam kroz nekoliko obrazovnih institucija ove države i zaključio da veliki broj članova tih kolektiva kao da je zalutao u njih. Moguće je da su moji zaključci loši i da robujem nekim prestrogim teorijama obrazovanja, ali nisam još uvek našao dobre razloge da odbacim te teorije i njima inspirisane i opterećene zaključke. Jednostavno, nisam uspeo da zaključim da se mnogi moji pedagozi pripremaju, trude ili ulažu napor da nešto objasne i nauče svoje učenike. Mnogima od njih je posao koji rade dosadan i izgleda kao da su umorni od svog posla, obavljaju ga mehanički ili se trude da ga što manje obavljaju prikrivajući to novim nastavnim formama. Nama sa brojnije strane katedre je takođe dosadno i mučno; neki su to otvoreno ispoljavali, drugi su to prikrivali. Često sam se pitao "kako je moguće da neko od tako interesantnih i uzbudljivih problema napravi tako dosadnu i mučnu atmosferu?". I dalje je to za mene misterija. Učenje je ozbiljan i težak proces, ali škole i postoje da bi nam taj proces olakšale. Nažalost, puno puta rade suprotnu stvar. Tokom studija upražnjavao sam neke aktivnosti za koje sam mislio da će mi pomoći da postanem dobar profesor. Jedna od njih je čitanje silabusa, kurikuluma i planova za nastavne predmete, a druga je vodjenje beleški koje uključuje različite forme i sadržaje koji će mi kasnije koristiti (citate, argumente, scene iz filmova, svakodnevne razgovore, zanimljive sajtove, naslove knjiga i članaka, rečnik pojmova, i slično). Evo novih priloga tim "disciplinama". I dalje mislim da mi pomažu u usavršavanju predavačke veštine. Budući profesori, pogledajte!

Dejan Ilić - Pedagoško klatno

Milovan Dekić - Potreba za novim predmetom...