Левица и десница су веома фреквентни појмови у политичком, како практичном тако и теоријском, дискурсу. Међутим, постоји разлика између левичара/десничара у Великој Британији и САД-у и оних у нашем, условно речено, региону (мада би се могло рећи и целом европском континенту). Француски левичари и десничари су много више налик овим нашим или, на пример, грчким, италијанским или шпанским. Заговарају сличне идеје и склони су сличним политичким стратегијама. Одакле потиче ова разлика?
Она потиче из разлике у реакцијама на, условно речено, две струје Просветитељства. Просветитељски покрет је једна снажна и утицајна струја модерне филозофије, и то не само због позитивних идеја које су они афирмисали, него и због бројних реакција на те идеје. Социјализам, либерализам, романтизам и конзервативизам – су реакције на просветитељску филозофију и њене аспекте и постулате.
Може се направити груба разлика између „англо-саксонског“ (шкотског)/ француског просветитељства која се тиче конституисања вредносног система и врховног друштвеног ауторитета. Први модел је „културно-тржишни“, а други „културно-аристократски“. У првом се до вредности долази на сличан начин као у тржишној економији, кроз размену идеја између друштвених чинилаца међу којима влада нека врста равноправног положаја (иако је то тако само на први поглед). Вредности су отворене и до њих се долази интеракцијом свих чланова друштва. Код Француза је било другачије; они су имали филозофе Енциклопедисте, духовну аристократију која има повлашћен положај да одреди шта су вредности друштва. Вредности су задате од стране најумнијих чланова једног друштва.