НА ЧИЈОЈ ЈЕ СТРАНИ ИСТИНА?
Имам 34. године. Задњих 20. активно "пратим" политику (гледам Скупштину, читам законе, вреднујем, гласам и пратим сваке предизборне и изборне активности). Осим тога, политику истражујем (научно и филозофски). Једна од активности које радим задњих десетак година је коментарисање на порталима. Углавном више читам коментаре него што их пишем, али понекад уђем у полемику (уколико сам у нешто добро упућен). Појавио се пре неколико година, коментатор на НСПМу под именом "горан јевтовић". Један од ретких који се потписивао пуним именом и презименом. Тај коментатор је био "омражен" међу осталима, првак дислајкова, скоро као један Хрват "алкар". Већина тога што је писао је била у реду, представио се као војно лице и видело се да "зна знање". Једна је ствар посебно иритирала коментаторе ... до краја је бранио Слободана Милошевића и то што смо ратовали против НАТОа.
Не сећам се поводом чега, биће да је Крајина, али једном сам се упустио у полемику са њим. Ја сам филозоф, без рада у струци, "пратилац" дневне политике и истраживач савремене историје. Може се рећи - неко ко има солидно теоријско и књишко знање. То знање је, изузев филозофије и логике, индиректно и општег је типа. А он је, само што ја то тада нисам знао, учесник рата на Косову и Метохији 1998 - 1999 године, школовани официр, директни и индиректни зналац како општег знања из политике, права и војне вештине, тако и појединачних информација везаних за многе догађаје. Човек је елита, персона, неко са ким не може да полемише било ко ... са дистанце се питам какви су били његови мотиви да полемише са "гомилом" коментатора?
Мени је био изазов да нападнем једног таквог (упућеног) коментатора, да полемишем са њим. Шта да кажем - имао је стрпљења, а онда ме поштено "испрескакао" у аргументацији, као уосталом и већину других ... на крају сам му рекао како немам довољно знања, како нисам довољно упућен у материју, како сам у време тог рата имао десет година и како ме занима шта се тамо десило. Много сам научио из тог дуела. Што би наш народ рекао "да не трчим пред руду" и да се поклоним зналцу. Замолио сам га тада, ако се добро сећам, да се јавно ангажује и пише текстове.
Касније је он почео да пише одличне текстове, да гостује у емисијама, итд. У једном од интервјуа Теши Тешановићу Горан Јевтовић помиње неки такав дуел (сигурно да их није имао само са мном, али нема везе). Хвала ти Горане, на одржаној (ми) лекцији и на свему написаном/урађеном/реченом ...
Емисије код Теше Тешановића су, такође, обавезно штиво!
Петар Гордић, филозоф, 27/04/2018