Шумадијски блуз

Разграничење безумља и велеиздаје

Политичка филозофија — Аутор tarpe @ 13:55

Српску је створио Алија
Опсада и друге обланде
Разграничење безумља и велеиздаје
"Житије Светог Радомира"
Сви гледају Мона Лизу, нико Христа 
Уче дечаке да љубе другаре
Промоција софт-инцеста у Немањићима и Синђелићима
После Вучића
 
 

О мисији и педагогији оца Рафаила

Filozofija obrazovanja — Аутор tarpe @ 00:23

 

Негде сам написао како је савремени свет конституисан на богохуљењу, од политике, науке, уметности, читав систем кроз који пролазимо док одрастамо је прожет једним богохулним и антицрквеним духом. И та мисао ме прати годинама док покушавам да прилазим Цркви, резултат је мог личног, интимног опита. Колико се човек мора одрећи на једној страни на којој је годинама засниван да би разумео другу на којој је суштински укорењен. Мало је Срба који данас разумеју шта је то учинио Свети Кнез Лазар на Косову пољу 1389. године! Борба између небеске и земаљске Србије је једно врло популарно средство манипулације, додамо јој мало инвестиција, будућности, па се онда мало састанемо са Патријархом, па као затежемо око царина, па се сећамо борби око Кошара ... то је некакав сатараш дневне политике који је исти као што је био и за време Тита, и за време Слоба и увек ће бити исти. А он служи да се не разуме ама баш ништа. То је живо блато у коме се сви гушимо и то је богохулно.

Ову моју мисао, потеклу из једног суштински нецрквеног, али Цркви наклоњеног порива изражавају многи савремени духовници. Отац Оливер Суботић то зове антиисихазмом модерног света. Он ту прави једну разлику између савременог и модерног, тврдећи како је Црква одувек савремена (прати и обликује свет у којем је), али није модерна (не прати моде и тенденције које су доминантне у једном времену). 

Богохулност савременог света у својим излагањима дотиче и отац Арсеније Јовановић, али је понајбоље детектује отац Рафаило Бољевић. Довољно стар и искусан да чита Свете Оце и светогорске старце, а опет довољно млад да се обраћа нама тим духом, али на нама разумљивом језику. На језику, поређењима и аналогијама које разумемо. Није лако некоме ко је одрастао на на световној лектири да дође на Литургију, а камоли да нешто тамо схвати, то је мука жива...кад знаш да је ту истина, кад хоћеш да чујеш, а не можеш јер не знаш сва слова, немаш све делове слагалице коју слажеш. И сигурно су сви људи то осетили, сам игуман Рафаило каже да је прошао кроз то. И сада са једном великом снагом и надахнућем то сведочи и уводи својим речима на стотине људи у Цркву, доводи их пред Господа, а кад ту дођу то је већ огроман напредак - борба ту тек почиње, али је лакше, буде ту спотицања, одустајања, али бар знаш да та врата постоје.

И сад, нама који понешто и знамо о Цркви али нисмо потпуно тамо остаје да следимо пример оца Рафаила. Ми који довољно не разумемо не можемо учити друге, само ћемо да их збунимо или још више удаљимо, али им можемо показати на оне који могу. Можемо им неким својим личним сведочењем, а не теолошким мудровањем, помоћи. Свако ко ишта зна о Цркви, ко је икада осетио њену моћ зна да је једна молитва дневно важнија од залогаја хлеба. Ако пропустите да изговорите ту једну молитву, Оче наш или неки псалм или неко правило које имате, а имате моћ да се самопосматрате, дакле ако пропустите да изговорите ту једну молитву, макар и само на речима, у непажњи, видећете колико сте тога дана били другачији. Ако пропустите једну Литургију, па макар се на њој ни једном не помолили, макар само физички били тамо а не саучествовали у складу са својим могућностима, расцеп је велики. 

Ако је неко у савременој Цркви тај симбол Христа, онога који нас толико воли, и разуме, и састрадава са нама, и дозива нас себи, и трпи нас у нашем несавршенству ... тај који задире у све слојеве наших заблуда, онога што смо годинама свесно и несвесно усвајали, упијали, чиме смо дисали, кроз наше школовање и оформљење ... замислите хирурга који треба да оперише, не срце или слепо црево, него живот (и то не један људски, него сваки) - какве ту све анестезије и крвне слике и некакве предоперативне захвате треба извршити да би човек продисао ... не можеш "тек тако" прећи са језика и духа холивуда, политике и савремене цивилизације, на језик и дух Цркве! 

Отац Рафаило је прошао путем и данас помаже свима нама да тим путем ходамо. Хвала Богу који нам посла Рафаила, и оцу Рафаилу који беседи, и овом његовом брату који све то снима и качи на интернет ... 


Powered by blog.rs