Шумадијски блуз

Педагогија и филм (допунити листу!)

Filozofija obrazovanja — Аутор tarpe @ 22:23

Ритам лудила (2014)
Друштво мртвих песника (1989)
Добри Вил Хантинг (1997)
Речи и слике (2013)
Мирис жене (1992)
Андреј Рубљов (1966)
Талас (2008)
Писци слободе (2007)
Блистави ум (2001) 
 
Сваки од ових филмова је непресушни извор размишљања о педагогији, о позиву учитеља, о циљевима образовања, и сличним темама. Иако не делим све ставове аутора текста, добру анализу прва два филма можете прочитати овде. "Паћинов" говор на крају филма "Мирис жене" требало би да погледају, упамте и промисле сви педагози света. Мени је књига (писана реч) одувек била испред филма. "Данас" имам много мање времена за читање, а за филмове се ипак пронађе време. Ово, међутим, нису филмови за опуштање и забаву. Ови редитељи "додирују" најважнија питања. Вреди их погледати више пута.
 
Петар Гордић, 22/06/2016 

Ne za profit: Zašto je demokratiji potrebna humanistika? (odlomak)

Filozofija obrazovanja — Аутор tarpe @ 00:29

 
Trenutno se nalazimo usred jedne krize ogromnih razmera i globalnog značaja. Ne, ne mislim na globalnu ekonomsku krizu koja je počela 2008. Barem su tada svi znali da je kriza nadomak, i mnogi svetski lideri su radili brzo i naporno da pronađu rešenja. Istina, vlade koje su u ovome omanule, trpele su ozbiljne posledice, a mnoge su bile i smenjene. Ne, mislim na krizu koja prolazi uglavnom neprimećena, poput raka; krizu koja može biti, na duge staze, mnogo štetnija za budućnost demokratske autonomije: svetsku krizu obrazovanja. 
Radikalne promene se dоgađaju u onome čemu demokratska društva podučavaju svoje mlade, i ove promene nisu bile dobro promišljene. Žedne nacionalnog profita, nacije i njihovi sistemi obrazovanja neobazrivo odbаcuju veštine koje su neophodne da se demokratije održe u životu. Ako se ovaj trend nastavi, nacije širom sveta će uskoro proizvoditi generacije korisnih mašina, a ne komplet ne građane koji misle svojom glvom, kritikuju tradiciju i razumeju značaj tuđih patnji i dostignuća. Budućnost demokratija je neizvesna.
O kakvim se radikalnim promenama radi? Humanističke discipline i umetnosti se eliminišu, kako u osnovnom/srednjem obrazovanju, tako i na nivou koledža/univerziteta, u skoro svim nacijama na svetu. Pošto ih kreatori javnih politika vide kao beskorisne ukrase, u trenutku kada nacije moraju da se odreknu svih beskorisnih stvari kako bi ostale kompetitivne na globalnom tržištu, one ubrzano gube svoje mesto u nastavnom programu, ali i u umovima i srcima roditelja i dece. Zapravo, ono što bismo mogli nazvati humanističkim aspektima prirodnih i društvenih nauka – imaginativni, kreativni aspekt, i aspekt rigorozne kritičke misli – takođe gubi bitku, jer nacije radije streme ka kratkoročnom profitu, kultivišući korisne i visoko primenjene veštine primerene stvaranju profita.
Ova kriza nas gleda u lice, ali mi se sa njom još uvek ni smo suočili. Nastavljamo kao da je sve po starom, iako su zapravo ogromne promene naglaska očigledne svuda oko nas. Mi nismo zaista deliberirali o ovim promenama, nismo ih zaista izabrali, a one ipak sve više ograničavaju našu budućnost.
 
Marta Nusbaum, profesor etike i prava na Univerzitetu u Čikagu 
 
link ka prevodu celog teksta 
 
 

Powered by blog.rs